DINKI�: IMAMO DOKAZE O KORUPCIJI U VRHU VLADE | 17:45 | Izvor: B92
Beograd -- Uo�i sednice republi�ke skup�tine na kojoj bi trebalo da se, na predlog vlade, po hitnom postupku usvoji nacrt Zakona o Narodnoj banci nastavlja se sa izno�enjem raznih optu�bi na relaciji guverner - Vlada Srbije. Mla�an Dinki� je saop�tio da ne�e podneti ostavku, uprkos tome �to je, kako ka�e , Vlada Srbije predlo�ila "lo�" Zakon o NBS. "Ne�u im pru�iti to zadovoljstvo , jer ho�u da svi ti ljudi koji se navodno brinu za dobro gra�ana Srbije do kraja poka�u svoje lice", rekao je Dinki� novinarima u Novom Sadu. Dinki� nagla�ava da G17 plus, �iji je potpredsednik, ima "vi�e dokumenata" koji su neoborivi dokazi o korupciji u samom vrhu Vlade Srbije. On je tako�e zapratio da �e, ukoliko vlada ne raspi�e prevremene izbore do kraja godine, njegova stranka s tim dokumentima iza�i u javnost. "Ako ne �ele Mihajlovi�a da smene, i jo� neke druge, nema drugog izbora nego krenuti u kompromitaciju cele vlade. Mi �elimo da damo jo� jednu, poslednju �ansu vladi da raspi�e izbore, ako to ne u�ini G17 plus �e krenuti sa objavljivanjem tih dokaza, i odmah da vam ka�em, za razliku od DSS-a koja nije imala nikakve dokaze kada je kretala u sve to, mi nikada ni�ta nismo radili a da prethodno dobro nismo osigurali podlogu za na�e aktivnosti", rekao je Dinki�.Guverner Dinki� je tako�e tvrdi da se dobar deo republi�ke administracije finansira iz crnih fondova , i da mese�na plata nekih ljudi iznosi i po dve do tri hiljade evra. Republi�ki ministar pravde Vladan Bati� me�utim u izjavi za B92 ocenjuje da su u pitanju izjave koje nemaju nikakvog zna�aja. "Bilo bi dobro da gospodin Dinki� ka�e konkretno koje ministarstvo, koji ljudi. Zaista nemam nikakvih saznanja o tome, mogu samo da govorim iz vizure ministarstva pravde na �ijem sam �elu, gde su plate zaista izuzetno skromne, ja kao ministar nemam vi�e od 30.000 dinara, a moji pomo�nici imaju znatno manje", rekao je Bati�. Ostali predstavnici republi�ke vlade, do kojih smo uspeli da do�emo, me�u kojima i ministar Bo�idar �elic, nisu �eleli da komentari�u navode guvernera Dinki�a.
Ponocni poziv
Prvi ozbiljniji sukob dogodio se prosle godine 7-8. juni, kada me u jedan sat ujutru poziva predsednik Kostunica da dodjem u njegov kabinet. Otisao sam. Tamo sam zatekao generala Acu Tomica koji je tad bio treci covek u Upravi bezbednosti i koji je bez znanja nacelnika Uprave generala Djakovica i mog znanja bio u kabinetu predsednika. Bio je vidno pod uticajem alkohola. Tu su bili gospodin Gradimir Nalic, savetnik, i gospodja Ljilja Nedeljkovic, nacelnik kabineta. Svo troje su konzumirali alkohol. Tu je bio i predsednik Kostunica. Gospodin Gradimir Nalic i Ljilja Nedeljkovic izdali su mi zadatak da Vojska Jugoslavije i njene specijalne jedinice izvrse prepad na Biro za informacije Vlade Republike Srbije, jer se tamo navodno nalazi centar za prisluskivanje, odnosno da se iz tog biroa prisluskuje predsednik SRJ i Vojska Jugoslavije i da je zbog toga ugrozena bezbednost drzave i da mi to moramo da uradimo.
Ponizenje i za narod i za predsednika
General-pukovnik Pavkovic optuzio je predsednika Kostunicu da je:
Naredio, preko svojih ljudi, upad vojnih specijalaca u najvisi organ izvrsne vlasti Srbije, u njenu vladu,
Pokusao da razbije Vojsku Jugoslavije,
Zloupotrebio Vojnu bezbednost.
Dela u domenu veleizdaje! Ponizenje je za narod da ima predsednika koji je nesto takvo ucinio. Ponizenje je za predsednika da sa zigom takve optuzbe predstavlja zemlju i narod. Zato treba: n Formirati drzavnu komisiju koja ce ispitati osnovanost optuzbi generala Pavkovica. Rezultat njene istrage ne moze biti kompromisan: ili Pavkovic ili Kostunica morao bi da se nadje u zatvoru. Prvi ako je lazima uznemirio javnost i povredio ugled predsednika, drugi ako je pocinio krajnje teska kriminalna dela. n Spreciti svim institucionalnim sredstvima da neodgovorni, samovoljni, suludi potezi bilo kog pojedinca, na bilo kojoj funkciji, dovedu u opasnost temelje drzave i da nas u trenu, jednim potpisom ili naredbom, vrate sto godina unazad. Bio Pavkovic u pravu ili ne, jedno ostaje: nekome je gorelo pod nogama da ga iznenada, preko noci, u krajnjoj zurbi, gotovo histericno, skine sa funkcije na kojoj je. I da tako ostvari kontrolu nad najmocnijom oruzanom formacijom u zemlji. Zasto? Za koje ciljeve, sa kojim namerama? Sta nam se to svima sprema?
Z. Miljatovic
Ne vladaju situacijom
Bio sam iznenadjen takvom odlukom. Pretpostavljao sam da je jednu takvu suludu ideju dao Aca Tomic, jer je verovatno pokusavao da se na taj nacin dodvori i predsedniku i ljudima iz njegovog okruzenja. Rekao sam, u redu, idemo u Upravu bezbednosti, tamo cemo da sagledamo sve o cemu se radi i tada cemo doneti odluku. Pozvao sam da dodje nacelnik Uprave bezbednosti general DJakovic, njegov zamenik general Aleksandar Vasiljevic, nacelnik Uprave za moral general Milen Simic. Tu je bio i Aca Tomic i nekoliko pukovnika iz Uprave. Kada sam zatrazio pravu informaciju o tome sta se desava u Birou, shvatio sam da i Aca Tomic i ljudi koji su predlozili takvu varijantu uopste ne vladaju situacijom. Nisu znali ni u kojoj se to zgradi nalazi, na kom je spratu, da li se obezbedjuje, ko zivi u toj zgradi, koja je oprema...
Komandant ce se naljutiti ako se napad ne izvrsi
Naknadno je dosao gospodin Nalic. Tada je bio jos vise pod uticajem alkohola. Insistirao je da se to uradi sto pre, da ce komandant da se ljuti ako mi to ne uradimo, da ce sutra biti sve kasno, da se odmah krene tamo, itd... Naredio sam da se sve proveri i utvrdio da su oni tek tada saznali gde se nalazi Biro i da je pod obezbedjenjem, ali da ne znaju sta se tamo radi. Sa generalima DJakovicem i Simicem odbio sam takvu mogucnost. Opet se pojavio "komandant" Nalic koji je insistirao da se to mora uraditi, da ce se Kostunica ljutiti ako to ne ucinimo. Rekao sam da cu ja to objasniti Kostunici, da ja odgovoram i da mi vojnici znamo sta radimo. Medjutim, njih je najvise pogodilo sto sam rekao da je Biro zvanicna institucija republicke vlade, da to nije posao Vojske, da se ne raspolaze nikakvim podacima da se tamo desava nesto protiv drzave i da ja u tome necu da ucestvujem i da cu objasniti gospodinu Kostunici. I sutradan sam mu objasnio.
Procenio sam da su pokusali da se Vojska Jugoslavije i ja licno, kao i general Djakovic kao nacelnik Uprave upecamo na tu pricu i da izvedemo tu akciju, da tamo neko eventualno nastrada i da Vlada Srbije shvati da Vojska Jugoslavije radi protiv nje. Odatle su pocele sve price i nevolje.
Tomislav Kresovic, analiticar agencije BINA:
Drzavni udar lebdi u vazduhu
Tomislav Kresovic, analiticar agencije BINA, veruje da je osnovno pitanje koje se namece - zasto je predsednik Kostunica smenio generala Pavkovica bas sada. U tome, pre svega, vidi pritisak medjunarodne zajednice i priblizavanje Vidovdanskog sabora.
- Posto gubi rejting na unutrasnjepolitickom planu, predsednik Kostunica morao je da popravi onaj na spoljnopolitickom. Zna se da je medjunarodna zajednica, a pre svega Amerika, postavila ultimatum da do smene u vojnom vrhu dodje do 1. jula. Kostunica je procenio da je Pavkovic zavrsio odredjene poslove za njega i priblizio se "protivnickoj strani", odnosno Vladi Srbije, srpskom premijeru i grupaciji DOS. I zaista, general Pavkovic je, kao vest diplomata, osetio politicka previranja - da medjunarodni faktor vise racuna na republicki politicki vrh nego na predsednika federacije.
Predsedniku Kostunici bilo je vazno da smeni nacelnika GS pre Vidovdanskog sabora, 28. juna, da bi, kako kaze Kresovic, sprecio protok informacija iz predsednikovog kabineta, ne samo u vezi sa eventualnim potezima vezanim za miting opozicije, vec i nadalje:
- Nije mali broj onih koji predvidjaju krizni scenario za taj 28. jun, pa je vazno da predsednik sacuva kontrolu nad vojskom i tajnost informacija. Sem toga, vazno je i da se sve ovo desava u momentu kada se pise Ustavna povelja i definise pozicija vojske. Ovde se bije bitka izmedju ruske i NATO doktrine. Kostunica je, tehnicki, za saradnju sa NATO, ali sustinski za rusku koncepciju. Ne treba zaboraviti da je DSS imao amandman u skupstini da se vojska ne stavi pod civilnu kontrolu. Tako se zadrzava dominacija predsednika.
Kresovic veruje da je Pavkovic mogao da bude smenjen i ranije, ali je predsednik SRJ, ocigledno, preko njega stalno odrzavao tenzije. Kao tri varijante raspleta, on vidi sledece: da Pavkovic u razgovoru sa vojnim kolegijumom ipak odluci da pristane na smenu, da povuce za sobom jos jedan broj clanova Generalstaba, da ceo Generalstab stane iza svog smenjenog nacelnika. To onda znaci da je vojska predsedniku otkazala poslusnost i da je na pomolu opasna situacija, koja moze da se razresi za 48 sati, a moze da traje i nedeljama.
- Ako bar cetiri clana Generalstaba stanu uz Pavkovica, verujem da se general Krga nece prihvatiti nove duznosti. Drzavni udar lebdi u vazduhu. Ukoliko izgubi kontrolu nad celom vojskom, Kostunica pod pritiskom, na zahtev DOS ili bilo koje druge strane, moze da podnese ostavku. On, takodje, to moze da okrene i u svoju korist, pa da za nastalu krizu optuzi premijera Djindjica koji se, navodno, povezao sa Pavkovicem, da dobrovoljno napusti mesto predsednika SRJ i da se kandiduje na izborima za predsednika Srbije. Naravno, postoji solucija da je, u startu, na ovo i racunao.
Generalu Pavkovicu moglo bi da se desi i da bude uhapsen, ukoliko predsednik proceni da svojim akcijama ugrozava bezbednost zemlje i ustavni poredak. Sve ovo moglo bi da dovede i do intervencije medjunarodnog faktora.
Iz osvete, Kostunica smenjuje generale
Vise puta sam ukazivao gospodinu Kostunici da njegovi savetnici imaju "ovlascenja" u odnosu na Vojsku, koja im ne pripadaju. Posle toga vrlo brzo smenjeni su general Djakovic, Aca Vasiljevic i Milen Simic. Verovatno zbog toga sto nismo izvrsili zadatak. Ukaze o njihovoj smeni, bez ikakve konsultacije, doneli su mi na stan, u toku noci, Nalic i savetnik predsednika Kostunice za bezbednost Rade Bulatovic. Opet su usledili pritisci. Objasnjavaju kako to mora da se uradi, itd. Namestali su situaciju koju nisam mogao da dozvolim. Onda se general Tomic otudjuje iz Generalstaba. Odlazi u kabinet predsednika, dostavlja informacije, prima zadatke, u isto vreme ignorise instituciju Generalstaba i mene licno.
Nije puc sto ne prihvatam nezakonitu odluku Kostunice
General Pavkovic odgovorio je i na novinarska pitanja na izuzetno posecenoj konferenciji za stampu:
Da li nepostovanje predsednikove odluke znaci puc?
- Ne znaci puc. Ta odluka predsednika je nezakonita.
Da li ce kolegijum podrcati Vas ili predsednika?
- Ne znam da li ce me kolegijum podrcati. Kolegijum ce proceniti ko je u pravu a ko nije.
Da li ste imali kontakt sa generalom Brankom Krgom?
- Da, Krga je tu. Licno nista nemam protiv Krge. On je bio moj zamenik, odlicno smo saradjivali i saradjujemo. To nije nista prema njemu. Jednostavno, celim da rascistim neke stvari koje su na jedan krajnje nekorektan nacin odradjene.
Da li je on prihvatio ducnost?
- On je postavljen za zastupnika i prihvatio je.
Sta ce se dogoditi ako kolegijum podrci Vas?
- Necemo praviti neku veliku gucvu oko toga. Naravno, u principu ce se ispostovati odluka da zastupnik obavlja duznost, a ja cu svoja prava da resim na nacin kako je to najbolje.
Da li mocete da ne prihvatite odluku predsednika?
- General Krga je i sada moj formacijski zamenik. Kad sam odsutan on me zamenjuje. Necu praviti problema njemu u obavljanju te ducnosti, ali ostajem na stanovistu da moram da razresim sva ova pitanja. Ne celim da uticem na kolegijum da mi daju podrsku, posebno ako nisam u pravu i ako bi to bilo na stetu Vojske Jugoslavije.
Zasto Vas je Kostunica smenio?
- Kada me je smenio na ovakav nacin sigurno su postojali neki duboki interesi. Zbog cega se odlucio da to tako uradi, koji su to interesi, videcemo.
Da li Vas je penzionisao sto ste se pribliciti Djindjicu i Vladi Srbije, kao sto su pisale neke novine?
- Tacno je, priblicio sam se ne samo premijeru Srbije, nego i predsedniku Republike Crne Gore. Kostunici sam rekao da sam ja nacelnik Generalstaba, a ne njegov nacelnik. Mi iz vojske uvek smo uz legalno izabrane organe vlasti. Zbog cega ja ne bih mogao da saradjujem sa Djindjicem i Vladom Srbije kada oni najvise izdvajaju za finansiranje vojske? Inace, ta prica da sam se priblizio Djindjicu, to je bio pokusaj svih tih koji su to plasirali da mene i vojsku uvuku u politicke igre.
Da li je tacno da su se republicki predsednici na sednici VSO zalagali da se kadrovske promene u vojsci obave po donosenju Ustavne povelje?
- Ja sam to prvi na sednici rekao, na osnovu zakljucaka GS. Onda su i oni u svojim diskusijama to potvrdili. Predsednik Kostunica je danas na dnevni red stavio kadrovske promene u VJ, a nije trazio od GS da pripremi materijal za tu tacku dnevnog reda. Kada sam postavio to pitanje, receno je - neka, imamo mi sve podatke. Znaci, podaci o vojsci dobijaju se sa neke druge strane. Ja sam i zbog toga bio ljut i cestoko sam reagovao na sednici VSO.
Udar na Pristinski korpus
Kulminacija nastaje sa organima bezbednosti Pristinskog korpusa. General Tomic, koji je inace bio na Kosovu, imao je zadatak da razbije Vojsku Jugoslavije i da se obracuna sa ratnim komandantima, pre svega komandanom Trece armije, generalom Vladimirom Lazarevicem, sa mnom i ratnim komandantima koji su bili na Kosovu. Zbog toga pokusava da zavrbuje organe bezbednosti Pristinskog korpusa. To su sve provereni operativci sa odlicnim ocenama i visokim iskustvom. Ekipa koja je iznela teret i 1998. i 1999. Ucenjivani su da pricaju i kritikuju generale Pavkovica, Lazarevica i ostale komandante. Oni su to odbili, a onda se prave scene da navodno stampaju letke koji su usmereni protiv Kostunice, itd. Vrsi se pritisak na rukovodstvo stamparije u Cacku, ciji ce ljudi kasnije dati sasvim drugaciju izjavu. U sve to mesa se gospodin Rade Bulatovic. On ima neogranicena ovlascenja predsednika, iako je samo savetnik za bezbednost, a ne i savetnik za vojsku. Zbog takvog ponasanja 50-tak pripadnika operativaca Pristinskog korpusa, vrsnih organa bezbednosti, bacaju sluzbene legitimacije, zele da napuste sluzbu i traze hitnu smenu Tomica. To rade i njihove kolege iz vojne policije. Ostavljaju beretke, ne zele da rade. U interesu te jedince pokusavamo da situaciju razresimo na najbolji nacin. Prihvatamo objasnjenje nacelnika Uprave bezbednosti, koji bez konsultacije sa mnom donosi odluku i izbacuje dvojicu vrsnih operativaca iz sluzbe. To automatski povlaci njihovo pomeranje sa duznosti. Opet nastaje haos i nezadovoljstvo medju tim organima. Pokusavamo da to resimo i bivamo blokirani od gospodina Kostunice, koji zabranjuje da se sprovede uobicajena zakonska istraga o tome sta se stvarno dogodilo u Pristinskom korpusu. Predsedniku sam kazao da nema nikakvih razloga, ako general Tomic raspolaze konkretnim podacima i ako su ti ljudi krivi, da se ne sprovede uvidjaj, da se utvrdi njihova krivica i da se smire tenzije u toj jedinici. Medjutim, dobio sam naredjenje da to ne moze da se radi i da prekinem sa tim. Situacija u Pristinskom korpusu ni dan danas nije sredjena.
Operativcima pretili smrcu
Onda dolazi slucaj Perisic. Odao sam priznanje sluzbi bezbednosti, ali sluzba nije Aca Tomic i grupa oko njega. Oko tog slucaja desila se maksimalna zloupotreba sluzbe. Imam pouzdane dokaze i izjave da su licno Rade Bulatovic i general Tomic naredjivali operativcima koji su bili angazovani na "slucaju Perisic" da mene ne izvestavaju o toku operacije, po cenu da ce im i glava otici. Maksimalno su krili kompletnu akciju. Ja sam za akciju znao sve dok se nije doslo u fazu da se izvrsi presecanje te neprijateljske delatnosti. Po pravilu sluzbe ja sam trebao da odobrim plan za to i da budem svakodnevno izvestavan o tome. To nije uradjeno, akcija je sprovedena, slucaj se desilo kako desio, istraga ce jos pokazati o cemu se tu radi, ali je u svemu prekrsena subordinacija. General Tomic trebalo je da me informise o tome.
Bojan Dimitrijevic, vojni analiticar:
Poljuljan ugled VJ
Bojan Dimitrijevic smenu nacelnika Generalstaba VJ vidi kao pocetak kulminacije nesporazuma koji traju od "afere Perisic", a na relaciji Kostunica-Pavkovic.
Ono sto, po Dimitrijevicu, najvise zabrinjava jeste da ce novom aferom dodatno biti poljuljan ugled Vojske Jugoslavije, jer se smena Pavkovica nece tumaciti kao reformska politika, vec kao obracun izmedju dve frakcije u drzavi.
- Obicno se kadrovske promene u vojnom vrhu, gotovo tradicionalno, sprovode oko praznika VJ 16. juna i pred kraj godine. Kostunica, ocigledno, nije celeo da ceka jos nekoliko meseci...
Rade Bulatovic vodi kadrovsku politiku u VJ
To sam ukazivao predsedniku Kostunici. Zamereno mi je zasto nisam priznao da sam znao za sve sto se dogadjalo. Ja sam znao da se akcija vodi, znao sam da je upleten i Perisic, izvestio o tome Kostunicu, on je trebalo da izvesti ostale drzavne organe. Zbog cega to nije uradjeno objasnjenje treba da daju Kostunica, Aca Tomic i Rade Bulatovic. Postoje dokazi da je, dok je tekla akcija Perisic, u Upravi bezbednosti sa Tomicem bio i Bulatovic. To se pokusava sakriti, ali postoje ocevici i dokazi. Od tada pa nadalje Aca Tomic kao da nije u Generalstabu. Ja preduzimam odgovarajuce mere i pre desetak dana pokrenuo sam i krivicnu prijavu protiv Tomica. Verovatno je to doslo do Kostunice i onda je usledio taj hitni zahtev za moju smenu.
Kada se radi o kadrovanju u vojsci, nista se nije moglo uraditi da to nije pregledao i odobrio Rade Bulatovic. Verovatno i ostali ljudi oko Kostunice, ali ja za njega znam. Dakle, oni su odlucivali o sudbini pojedinih oficira i generala.
General Branko Fezer iz Personalne slucbe VJ:
Akt o penzionisanju bez osnova u zakonu
Ocigledno je da predsednik SRJ nije mogao da donese akt o smenjivanju nacelnika GS, jer za to nisu bili ispunjeni zakonski uslovi. Tome je moralo da prethodi: negativna ocena nacelnika Generalstaba,
da je zatecen u vrsenju krivicnog dela,
da je proglasen nesposobnim za vrsenje ducnosti.
Sve to nije postojalo.
Pribeglo se drugoj varijanti, a to je donosenje ishitrenog akta o prestanku sluzbe, za koji takodje postoji odredjena procedura. Ovde to nije ispostovano. U ovom slucaju nije data mogucnost nacelniku GS da koristi pravna sredstva, dakle, u vodjenju spora u upravnom postupku niti mu je dato vreme od, kao sto je regulisano clanom 113. Zakona o vojsci, tri meseca za valjanu predaju duznosti. Smatramo da je akt ishitren i donet bez osnova u zakonu.
Zloupotrebe kostaju milijarde dinara
Zloupotreba koja ovu vojsku kosta nekoliko milijardi dinara odnosi se na donosenje odluke o reorganizaciji Vojske. Mi smo na Vrhovnom savetu odbrane prezentovali naredbu o utvrdjivanju broja generalskih mesta. Da bi objasnili kako dolazimo do tog broja, izneli smo nekoliko idejnih projekata buduce organizacije vojske. Posle toga, usledila je odluka da se krene na reorganizaciju vojske i da se prelazak sa armijskog na korpusni sistem zavrsi za dva meseca. Cilj je bio da se sto pre ukinu armije, posebno Treca armija, jer je ona predstavljala kost u grlu i Tomicu i Bulatovic, verovatno i Kostunici i ostalima. Niko iz operativnog dela GS nije ucestvovao u tome. Zloupotrebljen je Vrhovni savet odbrane. Ostali clanovi nisu usvajali projekat reorganizacije. To je bio idejni projekat. Mi smo trebali na osnovu te odluke da napravimo projekat, da ga obrazlozimo pred VSO u prosirenom sastavu, da on bude usvojen na Vrhovnom savetu, da napravimo dinamicki plan i da se onda ide u realizaciju. Pokusali smo da ukazemo da u situaciji kada nemamo doktrinu odbrane, kad smo trebali da inoviramo vojnu doktrinu, mi krecemo u reorganizaciju za koju nemamo para, i da krecemo na osnovu odluke jednog uskog broja ljudi - Kostunica, Bulatovic, i ne znam koga jos. Dva meseca za ukidanje armija, to je odluka Bulatovica, jer je on to meni vise puta govorio. I dosli smo tu gde jesmo.
Kostunica komanduje preko nacelnika vojnog kabineta
Takve stvari i nemogucnost predsednika Kostunice da bilo koji probelem u Vojsci Jugoslavije resi, jednostavno su ga distancirali od vojske. Nije obilazio nijednu jedinicu, nije se pojavljivao nigde. Komandovao je vojskom preko nacelnika vojnog kabineta izdavanjem odredjenih stavova. Kada treba nesto da naredi, onda nacelnik vojnog kabineta napise "stav je predsednika, taj i taj", a ne da predsednik izda naredjenje. Takvih primera ima mnogo. Pored toga, dozvolio je, a mi smo bili protiv toga, da na sastanku gde se obrazlagala osnovna zamisao za upotrebu vojske, posto smo presli na korpusnu organizaciju, prisustvuje i Rade Bulatovic i da slusa podatke koji su oznaceni kao drzavna tajna. Sa takvim stvarima nismo se slagali. Vise puta sam na to ukazivao. Nismo mogli da probijemo taj stit oko predsednika. Svaki kontakt sa njim bio je onemogucen i odnosi su postali takvi kakvi jesu. Sve to sto sam otvoreno ukazivao predsedniku vratilo se kao bumerang.
Ovo sto je danas predsednik uradio je nezakonito. Nezakonito jer je najpre pokusao da me smeni. Da bi me smenio trebao je da ima dobre argumente. Jedan od argumenata, navodno je bio taj sto to trazi Zapad. Kada to nije uspelo i odluka nije doneta na VSO, onda je napravio ukaz o penzionisanju, pozvao me i saopstio da je rok da predam duznost vec sutra. To se ne radi ni prema vodniku ili zastavniku koji idu u penziju. Postoji zakonski rok u kome treba sve to odraditi, predati duznost na dostojanstven nacin. Rekao sam mu da je to nezakonito i da necu prihvatiti.
Priredio: M. Antic
http://www.nedeljnitelegraf.co.yu/novi/2-3.html
Nazad na naslovnu
June 25, 2002
June 20, 2002
Blokira�u Srbiju i natera�u �in�i�a da raspi�e izbore
Dra�kovi�: Moja samopresli�avanja su veoma, veoma bolna. Nije lako osvrtati se na put iza sebe i videti na tome putu tolike grobove. I jedino su ubijani �lanovi SPO. O kojoj to Milo�evi�evoj diktaturi i o kakvom teroru govore �in�i�, Bati�, Kora� i ostali? Niko od njih od Milo�evi�a i njegove policije nije dobio ni �vrgu
Autori: Rade Stani�/�eljko Cvijanovi�
Vi�e nego bilo ko u dana�njoj srpskoj vlasti, Vuk Dra�kovi� je iz desetogodi�nje borbe protiv Milo�evi�a iza�ao kao ��ovek s o�iljkom�, bilo da je re� o tragu metka koji od 15. juna 2000. i budvanskog atentata nosi na levoj slepoo�nici, bilo da je re� o svim ostalim gubicima koje je pretrpeo. Ali, sude�i po tonu kojim govori, Dra�kovi� svoje o�iljke nosi i od nove vlasti. Pa ipak, ni danas ne misli da je pogre�io kada je propustio da bude njen deo, kada je na savezne izbore 2000. iza�ao sa svojim predsedni�kim kandidatom i poslani�kom listom.
- Da smo dvadeseta glava jedne a�daje koja bez nas ima 19 glava, ko bi danas bio alternativa? - ka�e Dra�kovi�, koji se sa novom vlasti spori i na sudu. Zato, ka�e, intervju koji smo vodili u prostorijama SPO u beogradskoj Knez Mihailovoj, osim novinara �Blic Newsa�, snima i Dr�avna bezbednost Srbije, koja odbija da iz njegovog stana i partijskih prostorija skine prislu�ne �bubice�, postavljene jo� u vreme Slobodana Milo�evi�a.
- Doneta je - ka�e Dra�kovi� - i sudska presuda o bezuslovnom uklanjanju tih ure�aja, ali MUP Srbije ne�e da postupi po sudskoj presudi. �etvrti sud u Beogradu do sada je dva puta izricao nov�anu kaznu za MUP Srbije zbog toga �to ne uklanja ure�aje i sada je doneo i tre�e re�enje kojim se nare�uje da to u�ini. Oni i dalje pla�aju kazne, ali ne skidaju ure�aje.
MUP ima druga�iju interpretaciju te presude.
- La�u. Du�an Mihajlovi� je izjavio nedavno da u sudskoj presudi pi�e da uklanjanju tih ure�aja ne mogu prisustvovati novinari, �to je apsolutna la�. U sudskoj presudi ne pi�e ni ko mo�e ni ko ne mo�e prisustvovati, nego se naprosto izri�e odluka da se ti kriminalno ugra�eni ure�aji uklone.
Imate li neku potvrdu da policija i sada koristi te �bubice�?
- Da ih ne koriste, uklonili bi ih. I siguran sam da ih koriste. Znam i sada da razgovore koje vodim istog trenutka snima �in�i�ev SDB. Mo�da je, mada nisam siguran, u jednom trenutku to prislu�kivanje bilo prestalo kada je na �elu RDB bio Goran Petrovi�.
�ta se to posle Petrovi�a desilo u RDB da bi vas ponovo prislu�kivali?
- Prvo, �in�i� je sam sebe imenovao za �efa, jer se postavio za predsednika Saveta za dr�avnu bezbednost. �ef Resora je Andreja Savi�, analiti�ar, pa je operativni stvarni �ef zapravo Milorad Bracanovi�, �ovek koji je bio uklonjen iz Slu�be posle hap�enja ubica sa Ibarske magistrale jer su postojale ozbiljne indicije da je neposredno u�estvovao u organizaciji zlo�ina kao Legijin zamenik za resor bezbednosti unutar Crvenih beretki. Me�utim, posle re�irane pobune Beretki, koja je dogovorena izme�u �in�i�a i Legije, Bracanovi� je postao zamenik �efa RDB, a za �efa RDB Beograda postavljen je Cvijetin Milinkovi�, �ovek koji je bio de�urni operativac tajne policije i 11. aprila 1999, kada je ubijen Slavko �uruvija, i 3. oktobra 1999, kada su na Ibarskoj magistrali masakrirani Vesko, Zvonko, Gaga i Vu�ko.
Da li sam vas dobro razumeo: vi tvrdite da je �in�i� inscenirao pobunu Beretki da bi doveo Bracanovi�a?
- Apsolutno. Od po�etka sam ukazivao da je u pitanju re�ija, a nema nijednog ozbiljnog analiti�ara koji to, tako�e, nije zaklju�io. Doga�aji koji su se desili i ovo �to se sada doga�a apsolutno to potvr�uju.
Nedavno je Ha�ki tribunal objavio izve�taj o srpskom nacionalizmu, gde se i vi pominjete kao jedan od promotera srpskog nacionalizma.
- To je materijal pisan za potrebe Tribunala sa radnim naslovom Srpska imperijalna misao ili srpski nacionalizam od cara Du�ana do Vuka Dra�kovi�a. Prvo, u tom izve�taju su na optu�eni�ku klupu stavljeni i car Du�an, i svi Nemanji�i, i Petrovi�i, i Obrenovi�i, i Kara�or�evi�i, i Ilija Gara�anin... Prvi srpski ustanak je progla�en za imperijalni, oba balkanska rata su imperijalna... Naravno da sam sre�an �to sam se na�ao u dru�tvu svih ovih optu�enih i ne znam �ime sam tu �ast zaslu�io. Nijedan rat u istoriji koji smo mi vodili nije bio imperijalni. Svaki je bio odbrambeni i svaki je do ovoga dokumenta sa stanovi�ta sveta progla�avan za pravedni.
Pitanje je za�to se to nastavlja i posle Milo�evi�a.
- Zato �to je cilj nekih krugova u Evropi da budemo progla�eni za ubice i da nam istorija bude progla�ena za zlo�ina�ku. Taj cilj podudaran je s ambicijama Zorana �in�i�a i njegovog dru�tva da se potare srpska istorija pre njih i da sve po�ne od momenta kada se jedna neodgovorna grupa neznalica i prevaranata dograbila Srbije i tretira je kao �to razbojnici tretiraju plen. I prilikom pisanja ove ha�ke studije glavna podr�ka autorima studije davana je upravo od ljudi iz DS i iz toga antinacionalnog kruga.
Da li je neko iz Haga razgovarao sa vama o ratnim zlo�inima?
- Ne.
Uop�te nisu kontaktirali sa vama?
- Ne.
Kad bi vas pozvali u Hag da svedo�ite, odbrana ili optu�ba, da li biste se pojavili?
- Ne. Milo�evi�u je trebalo suditi ovde i onda bi moje svedo�enje bilo optu�ba.
Koji je, po vama, bio glavni razlog njegovog slanja u Hag: pritisak, trgovina ili ne�to tre�e?
- Pouzdano znam da su mnogi u Va�ingtonu bili ne samo iznena�eni nego i razo�arani takvom ekspresnom predajom. Sigurno je to bila volja �in�i�a, dogovorena sa nekim na Rajni i Majni, pre svega. Da se sudi Milo�evi�u ovde, bilo je rizi�no...
Za koga je bilo rizi�no?
- Za premijera. Su�enje Milo�evi�u ovde bilo bi su�enje njegovoj politici.
A onda bi se moralo odmotati i pred sudom pokazati ko je sve bio protiv te ratne politike, a ko je sve duvao u jedra Milo�evi�evoga ludila. Optu�uju�e bi to bilo po �in�i�a i po ve�inu sada�njih lidera DOS, sa �asnim izuzecima, njih dvoje ili troje. Postoji jo� jedan razlog za�to se Milo�evi�u nije sudilo ovde, jer onda bi se moralo suditi i Milo�evi�evim ubicama, komandantima njegove tajne policije, eskadronima smrti, �to je �in�i� po svaku cenu nastojao da izbegne, jer je on upravo te iste ljude proglasio za oslobodioce i junake 5. oktobra i otvoreno stao u njihovu za�titu, kao �to je za�titio Legiju, na primer.
Da li bi su�enje ovde bilo rizi�no i za vas? Da vas podsetim, vi ste 1989. u intervjuu zagreba�kom �Startu� rekli...
- I sada, kad bih se vratio u 1989. godinu, rekao bih to isto. Ako se se�ate, govorio sam da mnogo toga u onda�njoj Jugoslaviji treba preurediti da bi opstala i da je nipo�to ne smemo ru�iti. Prvi sam koji je ba� u tom intervjuu podsetio da nam je etni�ka mapa mnogih krajeva u Hrvatskoj i BiH kao ko�a leoparda i da je nemogu�e povla�iti ikakve etni�ke granice preko te ko�e leoparda i da je zbog toga mnogo pametnije preurediti zemlju na novim osnovama, osloboditi je balasta titoizma, bolj�evizma, unutar Hrvatske stvoriti autonomnu pokrajinu za Srbe, u BiH napraviti neke �etiri autonomne oblasti kad su ve� postojale dve pokrajine u Srbiji.
Upozorio sam da je uporno �utanje o zlo�inu koji se dogodio 1941. nad Srbima u Bosni i Hrvatskoj opasna priprema mogu�ih novih krvavih scenarija. To sam govorio.
Najavljujete proteste na Vidovdan. Jeste li se umorili od svih tih Vidovdana u poslednjih deset godina?
- Jesam li umoran? Jesam. A imam li pravo na umor? Nemam. Za�to? Pa zato �to su toliki ljudi ubijeni. Nisu danas �ivi. A ubijeni su zbog toga �to su jo� 1990. krenuli u jedan projekat nove, ljudske, evropske, nacionalne Srbije. I �to je sada sve to poga�eno, obezvre�eno, poni�teno. Za ovih poslednjih dvadesetak meseci bukvalno su pre�li i preko �rtava i onih stotina hiljada ljudi koji su imali neke snove. Sve su to poni�tili. Zato �u se boriti.
Da li se ose�ate kao da ponovo kre�ete ispo�etka, da ste vra�eni unazad?
- Da, jesmo na po�etku, a istovremeno je to i nastavak. Na po�etku smo, ali sada preko puta sebe kao protivnika imamo doju�era�nje saveznike. A nastavak je zbog toga �to je vi�e od 750.000 glasa�a SPO ogor�eno prevarom saveznika jer su im dali glas na izborima 2000. pod pritiskom jedne u�asne propagande koja je nametala ili-ili. Ili si za Milo�evi�a ili si protiv Milo�evi�a, a to je samo za DOS. Atmosfera je bila takva da je na glasa�kom listi�u pisalo Ha�im Ta�i i DOS i Kara�or�e - SPO, pobedio bi Ha�im Ta�i.
Da li verujete da mo�ete da naterate vlast da raspi�e prevremene izbore?
- Da, natera�emo ih. Ja o�ekujem da �e taj narod na Vidovdanskom saboru usvojiti jedan ultimativni zahtev koji �e biti upu�en Vladi Srbije i onim njenim glasa�kim karticama u Skup�tini Srbije - jer mi vi�e parlamenta nemamo i sramota je to vi�e i nazvati skup�tinom - da do 15. septembra raspi�u izbore na svim nivoima. U protivnom, sledi blokada Srbije - puteva, �kola, fabrika, uklju�uju�i centralni put u Srbiji. Pod parolom �Blokirajmo dr�avu da bismo je odblokirali�, ne�e prestati blokada sve dok ne budu raspisani izbori na svim nivoima.
Ka�ete da su va�i doju�era�nji saveznici postali va�i protivnici. Mo�e li da se desi i obratno - da doju�era�nji protivnici postanu saveznici?
- Ne znam na koje druge protivnike...
Mirko Marjanovi� ka�e da se vi�a i s vama i sa �e�eljem.
- Ne vi�a se sa mnom i ne znam �emu te izjave. Da se vi�a, rekao bih vam, jer nimalo ne bi bilo razloga da to krijem.
A �e�elj?
- Ne, ne vi�am se ni sa �e�eljem, osim na nekim diplomatskim prijemima.
Postoji li politi�ka strategija koju vi mo�ete da imate sa jednim i sa drugim?
- I oni imaju zahtev za vanredne izbore u Srbiji do kraja godine na svim nivoima. Za�to bih ja bio protiv svog zahteva ako je to istovremeno i zahtev drugih stranaka u sada�njoj opoziciji, bez obzira na sve programske razlike izme�u nas i bez obzira na sve ono �to je bilo?
Da li postoji mogu�nost da se dogodi politi�ki miting na kome �e prvi govornik biti Marjanovi�, drugi �e�elj, a tre�i vi?
- Ne. Bez obzira na zahtev - vanredni izbori na svim nivoima - i ne�to drugo mora da se ka�e na tom mitingu. Mi nastavljamo onu ideju i onaj program Vidovdana iz 1992. godine jer on nije ostvaren.
O�ekujete li da do�e predsednik Ko�tunica kao pre deset godina?
- Oni ka�u da ne�e do�i i �ta bih ja imao vi�e o tome da pri�am? Pre deset godina, Ko�tunica je bio jedan od organizatora Vidovdanskog sabora sa istim zahtevom - vanredni izbori. I onda smo ih, zahvaljuju�i Vidovdanskom saboru, i dobili od Milo�evi�a.
Da li to �to ste i vi i Ko�tunica na neki na�in izgurani iz DOS uspostavlja makar najmanju vezu me�u vama?
- To me jo� vi�e u�vr��uje u uverenju da je na�a najispravnija odluka bila 2000. godine da nastupimo samostalno pod svojom zastavom i sa svojim programom, bez obzira �to su takvu odluku oni u DOS pospe�ili nakon budvanskog atentata jednim neljudskim odnosom prema tragediji koja mi se tamo dogodila, gotovo rugaju�i mi se i likuju�i �to se to dogodilo i pu�taju�i �ak i u narod izjave da mi se to uop�te nije dogodilo nego da sam to sam sebi uradio.
Na kraju ste ostali izvan �itave pri�e o ru�enju Milo�evi�a?
- Da smo dvadeseta glava jedne a�daje koja bez nas ima 19 glava, ko bi danas bio alternativa? I kako bih, nakon decenije borbe protiv Milo�evi�a, mogao da se, zarad vlasti, sagla�avam sa onim �to bi zna�ilo skrnavljenje svih tih godina borbe i skrnavljenje ubijenih i poginulih? Ja to ne bih mogao. I tikva bi pukla 6. oktobra. Sada sneg pada, svaka zverka pokazuje svoj trag. Nas tu nema. Mi smo ovde - alternativa. Na�i ljudi se vra�aju nama.
Ohrabruju li vas istra�ivanja javnog mnjenja?
- Ja to uop�te ne �itam zato �to je za poslednjih godinu dana odr�ano toliko lokalnih izbora da je na njima u�estvovalo ne�to vi�e od 300.000 glasa�a. I SPO je na tim izborima dobio na nivou Srbije ne�to oko 14,6 odsto sa tendencijom stalnog porasta. Siguran sam da �e se svi glasa�i SPO vratiti uz zna�ajan broj novih. Evo, vide�emo - krajem godine �e morati da budu izbori - da �e se SPO na velika vrata vratiti na politi�ku scenu Srbije.
Ho�ete li se kandidovati na predsedni�kim izborima?
- Kako da vam odgovorim direktno? Ne! Ali ka�em da mi je �ao zbog toga �ne�, ne zbog mene, nego zbog onoga �to sigurno znam da mogu da uradim za ovu zemlju. Na�alost, ako sam se od 5. oktobra 2000. godine samo pojavio na dr�avnoj televiziji, ako smo proterani iz medija i ako sam od velikog broja gra�ana i sada omra�en zbog onih deset godina Milo�evi�eve propagande i ako to isto �ini i ova nova vlast sa njenim medijima, bez mogu�nosti da oponiram, osim pe�ke od sela do sela, onda dolazite do jedinog realnog zaklju�ka. �eleti i mo�i nije isto. Ali vide�emo kako �e se situacija odvijati. �ini mi se da se sve komplikuje i ubrzano sazreva mnogo �ta.
Kako obja�njavate iznenadnu najavu raspisivanja predsedni�kih izbora?
- Kao trik u tipi�nom �in�i�evom stilu. Raspi�e izbore u julu, kada �e �ovek kojim je on sada opsednut biti naro�ito anga�ovan zavr�nicom ustavne povelje Srbije i Crne Gore i kada �e mo�i da progura, po svaku cenu �oveka DS, Labusa, �uvenog eksperta, a onda da u dogovoru sa vladaju�om garniturom u Crnoj Gori izbegne savezne izbore.
Da li mislite da Velja Ili� mo�e da pokvari taj plan s Labusom i da li biste ga vi podr�ali?
- �ta �emo �initi, ja vam ne mogu sada re�i. U svakom slu�aju, mo�e �in�i� raspisati izbore i za 30. septembar, ali ne bude li raspisao i parlamentarne i lokalne izbore, Srbija �e biti blokirana i ne�e mo�i biti ni tih izbora.
Jeste li razgovarali sa �in�i�em ove godine?
- Ni sa �in�i�em ni sa Ko�tunicom nisam se video od oktobra 2000, kada smo se vi�ali u skup�tini i u Predsedni�tvu Srbije prilikom formiranja one prelazne vlade.
Da li je bilo nekih inicijativa za sastanak sa njihove ili sa va�e strane?
- Ne. Mislim da niko od njih i ne �eli da se sretne sa mnom. Be�e valjda od ne�ega �to im pe�e savest.
Da li ste se za to vreme videli s bilo kim od lidera DOS?
- Jedino sa Nenadom �ankom kad smo imali miting u Novom Sadu. On me je zvao i telefonom, rekao: �Vu�e, ti ima� miting u Novom Sadu. Ako si morao ilegalno da dr�i� mitinge pod Milo�evi�em, ovoga puta ne mora�. Ja te molim da do�e� da se vidimo, da popri�amo. Stavljam ti na raspolaganje �ta god ho�e��. Sreli smo se, popri�ali kao ljudi koji su deset godina bili zajedno protiv Milo�evi�a.
O�ekujete li uo�i Vidovdanskog sabora da vas neko isto tako pozove iz Beograda?
- Ne, za�to? O�ekujem ne�to drugo - da �e do septembra, ipak, progovoriti savest u jo� nekima iz DOS, pa �emo se mo�da na�i u istom taboru za vanredne izbore na svim nivoima do kraja godine.
Jeste li sigurni da �ete umeti da razlikujete savest od eventualne politi�ke kalkulacije?
- Neka odluku o izborima donesu, a verujem da �e je neki doneti, i ja �u to zvati save��u.
Da li ste izvukli neka iskustva o vlasti iz nesre�ne vladavine SPO Beogradom?
- Te vladavine SPO Beogradom nikad nije bilo. To je jedna od tih la�i koje se nikad ne mogu razbiti.
Ali u jednom momentu ste ipak imali vlast u gradskoj vladi.
- U svim beogradskim op�tinama, ali u svim, vlast su imali DS i GSS. Za vreme tromese�nih �etnji palo je moje obe�anje da �e u op�tinskim vladama, kao i u vladi Beograda, biti jednak broj predstavnika DS i SPO i odre�en broj predstavnika GSS. Re�eno - u�injeno. Po�to je �in�i� razbio koaliciju Zajedno odmah po�to je postao gradona�elnik Beograda, a GSS stao na njegovu stranu, onda su svu izvr�nu vlast preuzeli na sebe. Sve �to je moglo, kioske, sve drugo �to ne�u da spominjem, a �to su dodeljivale beogradske op�tine, isklju�ivo su dodeljivale vlade DS i GSS. A jednom lopovskom propagandom su posle sve to pripisivali SPO. Mislim da mo�emo �ista obraza pogledati ovome gradu u o�i. I ja vi�e ni�ta o tome ne�u da govorim jer ne�u da tro�im vreme.
Samo da rezimiramo: da li vi tvrdite da SPO uop�te nije u�estvovao u korupciji koja se doga�ala u gradu ili da su u tome u�estvovali ljudi mimo va�e kontrole?
- Ja ne mogu da ka�em da je svaki �ovek iz SPO bio an�eo. Nije. Ali ho�u da ka�em da su sve beogradske op�tine apsolutno bile u rukama DS i GSS. I ho�u da ka�em da ja vi�e ne�u da odgovaram na te pri�e. Zemlja umire, pet miliona je danas u ovoj zemlji gladno, rastura se nacija, prodaje se dr�ava.
Kada podvu�ete sve ovo do sada od 1990, ose�ate li se kao gubitnik?
- Ose�am da je Srbija gubitnik. SPO jeste do�iveo 2000. godine poraz zato �to je...
Ne mislim samo na izborni poraz.
- Moja samopresli�avanja su veoma, veoma bolna. Nije lako osvrtati se na put iza sebe i videti na tome putu tolike grobove. I jedino su ubijani �lanovi SPO. O kojoj to Milo�evi�evoj diktaturi i teroru govore �in�i�, Bati�, Kora� i ostali. Niko od njih od Milo�evi�a i njegove policije nije dobio ni �vrgu. Hajde da vidimo gubitke u stranci, hajde da vidimo batine, zatvorske dane, grobove. Nema ni�ega.
O sebi ste svojevremeno govorili kao o piscu na privremenom radu u politici. Jeste li sad postali politi�ar koji je bio privremeno u knji�evnosti? Kako sebe sada vidite?
- Kao �oveka koji mora da zavr�i ovo �to sada radi.
Pola Krunskog saveta su republikanci
Prvi ste po�etkom 90-ih u Srbiji uveli pri�u o monarhiji. Danas vas nema na prijemima kod prestolonaslednika.
- Ima. Bio sam na slavi kada sam bio pozvan.
Kako gledate na to - prijemi, dobrotvorne priredbe, ljudi dolaze, slikaju se, uglavnom sve republikanci?
- Ta�no. Sve republikanci. I pola Krunskog saveta su republikanci. Ali nije moje da to komentari�em. Mi smo za kraljevinu Srbiju. Mi jesmo za kralja i jo� samo kralj da bude za kralja i sve �e biti u redu.
Preleta�i iz SPO
Nekako je ispalo da ljudi koji su najvi�e optu�ivani od 5. oktobra nisu u SPO. Jeste li vi �istili stranku ili su oni na�li neki interes na drugom mestu?
- Ne znam na koje ljude mislite.
Pa konkretno na Dragana �ovi�a.
- Ja ne znam ni za �ta je optu�ivan, ali on odavno ne dolazi u SPO i nije jedini. Mnogi su posle 5. oktobra oti�li. I neka su. Ko je prodao veru za ve�eru, sre�no mu bilo. Ne znam da li je on jedan od tih, ali znam za neke druge. Sre�om, nema ih mnogo koji su preleteli u stranke DOS i ne verujem da takvi ikome mogu doneti i�ta dobro. Dobro je �to su takvi oti�li.
Da li pod njima podrazumevate i Borivoja Borovi�a?
- Mislim na sve koji su oti�li posle 5. oktobra i na one koji su i dan-danas nekakvi glavni aduti Zorana �in�i�a kada treba proturiti neku la� protiv SPO.
Nedavno je Borovi� rekao da...
- Nemojte. Sticajem okolnosti na koje nisam uticao, ali ih moram po�tovati, ro�ena mi je sestra udata za njega. Ujak sam toj deci i moram da �utim. A to �to on ne �uti i �to gotovo na svakom koraku la�e o stranci koja ga je u�inila tim �to jeste, i u profesiji i u svemu ostalom, to je njegov problem. Ne�u jednu re� da govorim o tome.
Dra�kovi�: Moja samopresli�avanja su veoma, veoma bolna. Nije lako osvrtati se na put iza sebe i videti na tome putu tolike grobove. I jedino su ubijani �lanovi SPO. O kojoj to Milo�evi�evoj diktaturi i o kakvom teroru govore �in�i�, Bati�, Kora� i ostali? Niko od njih od Milo�evi�a i njegove policije nije dobio ni �vrgu
Autori: Rade Stani�/�eljko Cvijanovi�
Vi�e nego bilo ko u dana�njoj srpskoj vlasti, Vuk Dra�kovi� je iz desetogodi�nje borbe protiv Milo�evi�a iza�ao kao ��ovek s o�iljkom�, bilo da je re� o tragu metka koji od 15. juna 2000. i budvanskog atentata nosi na levoj slepoo�nici, bilo da je re� o svim ostalim gubicima koje je pretrpeo. Ali, sude�i po tonu kojim govori, Dra�kovi� svoje o�iljke nosi i od nove vlasti. Pa ipak, ni danas ne misli da je pogre�io kada je propustio da bude njen deo, kada je na savezne izbore 2000. iza�ao sa svojim predsedni�kim kandidatom i poslani�kom listom.
- Da smo dvadeseta glava jedne a�daje koja bez nas ima 19 glava, ko bi danas bio alternativa? - ka�e Dra�kovi�, koji se sa novom vlasti spori i na sudu. Zato, ka�e, intervju koji smo vodili u prostorijama SPO u beogradskoj Knez Mihailovoj, osim novinara �Blic Newsa�, snima i Dr�avna bezbednost Srbije, koja odbija da iz njegovog stana i partijskih prostorija skine prislu�ne �bubice�, postavljene jo� u vreme Slobodana Milo�evi�a.
- Doneta je - ka�e Dra�kovi� - i sudska presuda o bezuslovnom uklanjanju tih ure�aja, ali MUP Srbije ne�e da postupi po sudskoj presudi. �etvrti sud u Beogradu do sada je dva puta izricao nov�anu kaznu za MUP Srbije zbog toga �to ne uklanja ure�aje i sada je doneo i tre�e re�enje kojim se nare�uje da to u�ini. Oni i dalje pla�aju kazne, ali ne skidaju ure�aje.
MUP ima druga�iju interpretaciju te presude.
- La�u. Du�an Mihajlovi� je izjavio nedavno da u sudskoj presudi pi�e da uklanjanju tih ure�aja ne mogu prisustvovati novinari, �to je apsolutna la�. U sudskoj presudi ne pi�e ni ko mo�e ni ko ne mo�e prisustvovati, nego se naprosto izri�e odluka da se ti kriminalno ugra�eni ure�aji uklone.
Imate li neku potvrdu da policija i sada koristi te �bubice�?
- Da ih ne koriste, uklonili bi ih. I siguran sam da ih koriste. Znam i sada da razgovore koje vodim istog trenutka snima �in�i�ev SDB. Mo�da je, mada nisam siguran, u jednom trenutku to prislu�kivanje bilo prestalo kada je na �elu RDB bio Goran Petrovi�.
�ta se to posle Petrovi�a desilo u RDB da bi vas ponovo prislu�kivali?
- Prvo, �in�i� je sam sebe imenovao za �efa, jer se postavio za predsednika Saveta za dr�avnu bezbednost. �ef Resora je Andreja Savi�, analiti�ar, pa je operativni stvarni �ef zapravo Milorad Bracanovi�, �ovek koji je bio uklonjen iz Slu�be posle hap�enja ubica sa Ibarske magistrale jer su postojale ozbiljne indicije da je neposredno u�estvovao u organizaciji zlo�ina kao Legijin zamenik za resor bezbednosti unutar Crvenih beretki. Me�utim, posle re�irane pobune Beretki, koja je dogovorena izme�u �in�i�a i Legije, Bracanovi� je postao zamenik �efa RDB, a za �efa RDB Beograda postavljen je Cvijetin Milinkovi�, �ovek koji je bio de�urni operativac tajne policije i 11. aprila 1999, kada je ubijen Slavko �uruvija, i 3. oktobra 1999, kada su na Ibarskoj magistrali masakrirani Vesko, Zvonko, Gaga i Vu�ko.
Da li sam vas dobro razumeo: vi tvrdite da je �in�i� inscenirao pobunu Beretki da bi doveo Bracanovi�a?
- Apsolutno. Od po�etka sam ukazivao da je u pitanju re�ija, a nema nijednog ozbiljnog analiti�ara koji to, tako�e, nije zaklju�io. Doga�aji koji su se desili i ovo �to se sada doga�a apsolutno to potvr�uju.
Nedavno je Ha�ki tribunal objavio izve�taj o srpskom nacionalizmu, gde se i vi pominjete kao jedan od promotera srpskog nacionalizma.
- To je materijal pisan za potrebe Tribunala sa radnim naslovom Srpska imperijalna misao ili srpski nacionalizam od cara Du�ana do Vuka Dra�kovi�a. Prvo, u tom izve�taju su na optu�eni�ku klupu stavljeni i car Du�an, i svi Nemanji�i, i Petrovi�i, i Obrenovi�i, i Kara�or�evi�i, i Ilija Gara�anin... Prvi srpski ustanak je progla�en za imperijalni, oba balkanska rata su imperijalna... Naravno da sam sre�an �to sam se na�ao u dru�tvu svih ovih optu�enih i ne znam �ime sam tu �ast zaslu�io. Nijedan rat u istoriji koji smo mi vodili nije bio imperijalni. Svaki je bio odbrambeni i svaki je do ovoga dokumenta sa stanovi�ta sveta progla�avan za pravedni.
Pitanje je za�to se to nastavlja i posle Milo�evi�a.
- Zato �to je cilj nekih krugova u Evropi da budemo progla�eni za ubice i da nam istorija bude progla�ena za zlo�ina�ku. Taj cilj podudaran je s ambicijama Zorana �in�i�a i njegovog dru�tva da se potare srpska istorija pre njih i da sve po�ne od momenta kada se jedna neodgovorna grupa neznalica i prevaranata dograbila Srbije i tretira je kao �to razbojnici tretiraju plen. I prilikom pisanja ove ha�ke studije glavna podr�ka autorima studije davana je upravo od ljudi iz DS i iz toga antinacionalnog kruga.
Da li je neko iz Haga razgovarao sa vama o ratnim zlo�inima?
- Ne.
Uop�te nisu kontaktirali sa vama?
- Ne.
Kad bi vas pozvali u Hag da svedo�ite, odbrana ili optu�ba, da li biste se pojavili?
- Ne. Milo�evi�u je trebalo suditi ovde i onda bi moje svedo�enje bilo optu�ba.
Koji je, po vama, bio glavni razlog njegovog slanja u Hag: pritisak, trgovina ili ne�to tre�e?
- Pouzdano znam da su mnogi u Va�ingtonu bili ne samo iznena�eni nego i razo�arani takvom ekspresnom predajom. Sigurno je to bila volja �in�i�a, dogovorena sa nekim na Rajni i Majni, pre svega. Da se sudi Milo�evi�u ovde, bilo je rizi�no...
Za koga je bilo rizi�no?
- Za premijera. Su�enje Milo�evi�u ovde bilo bi su�enje njegovoj politici.
A onda bi se moralo odmotati i pred sudom pokazati ko je sve bio protiv te ratne politike, a ko je sve duvao u jedra Milo�evi�evoga ludila. Optu�uju�e bi to bilo po �in�i�a i po ve�inu sada�njih lidera DOS, sa �asnim izuzecima, njih dvoje ili troje. Postoji jo� jedan razlog za�to se Milo�evi�u nije sudilo ovde, jer onda bi se moralo suditi i Milo�evi�evim ubicama, komandantima njegove tajne policije, eskadronima smrti, �to je �in�i� po svaku cenu nastojao da izbegne, jer je on upravo te iste ljude proglasio za oslobodioce i junake 5. oktobra i otvoreno stao u njihovu za�titu, kao �to je za�titio Legiju, na primer.
Da li bi su�enje ovde bilo rizi�no i za vas? Da vas podsetim, vi ste 1989. u intervjuu zagreba�kom �Startu� rekli...
- I sada, kad bih se vratio u 1989. godinu, rekao bih to isto. Ako se se�ate, govorio sam da mnogo toga u onda�njoj Jugoslaviji treba preurediti da bi opstala i da je nipo�to ne smemo ru�iti. Prvi sam koji je ba� u tom intervjuu podsetio da nam je etni�ka mapa mnogih krajeva u Hrvatskoj i BiH kao ko�a leoparda i da je nemogu�e povla�iti ikakve etni�ke granice preko te ko�e leoparda i da je zbog toga mnogo pametnije preurediti zemlju na novim osnovama, osloboditi je balasta titoizma, bolj�evizma, unutar Hrvatske stvoriti autonomnu pokrajinu za Srbe, u BiH napraviti neke �etiri autonomne oblasti kad su ve� postojale dve pokrajine u Srbiji.
Upozorio sam da je uporno �utanje o zlo�inu koji se dogodio 1941. nad Srbima u Bosni i Hrvatskoj opasna priprema mogu�ih novih krvavih scenarija. To sam govorio.
Najavljujete proteste na Vidovdan. Jeste li se umorili od svih tih Vidovdana u poslednjih deset godina?
- Jesam li umoran? Jesam. A imam li pravo na umor? Nemam. Za�to? Pa zato �to su toliki ljudi ubijeni. Nisu danas �ivi. A ubijeni su zbog toga �to su jo� 1990. krenuli u jedan projekat nove, ljudske, evropske, nacionalne Srbije. I �to je sada sve to poga�eno, obezvre�eno, poni�teno. Za ovih poslednjih dvadesetak meseci bukvalno su pre�li i preko �rtava i onih stotina hiljada ljudi koji su imali neke snove. Sve su to poni�tili. Zato �u se boriti.
Da li se ose�ate kao da ponovo kre�ete ispo�etka, da ste vra�eni unazad?
- Da, jesmo na po�etku, a istovremeno je to i nastavak. Na po�etku smo, ali sada preko puta sebe kao protivnika imamo doju�era�nje saveznike. A nastavak je zbog toga �to je vi�e od 750.000 glasa�a SPO ogor�eno prevarom saveznika jer su im dali glas na izborima 2000. pod pritiskom jedne u�asne propagande koja je nametala ili-ili. Ili si za Milo�evi�a ili si protiv Milo�evi�a, a to je samo za DOS. Atmosfera je bila takva da je na glasa�kom listi�u pisalo Ha�im Ta�i i DOS i Kara�or�e - SPO, pobedio bi Ha�im Ta�i.
Da li verujete da mo�ete da naterate vlast da raspi�e prevremene izbore?
- Da, natera�emo ih. Ja o�ekujem da �e taj narod na Vidovdanskom saboru usvojiti jedan ultimativni zahtev koji �e biti upu�en Vladi Srbije i onim njenim glasa�kim karticama u Skup�tini Srbije - jer mi vi�e parlamenta nemamo i sramota je to vi�e i nazvati skup�tinom - da do 15. septembra raspi�u izbore na svim nivoima. U protivnom, sledi blokada Srbije - puteva, �kola, fabrika, uklju�uju�i centralni put u Srbiji. Pod parolom �Blokirajmo dr�avu da bismo je odblokirali�, ne�e prestati blokada sve dok ne budu raspisani izbori na svim nivoima.
Ka�ete da su va�i doju�era�nji saveznici postali va�i protivnici. Mo�e li da se desi i obratno - da doju�era�nji protivnici postanu saveznici?
- Ne znam na koje druge protivnike...
Mirko Marjanovi� ka�e da se vi�a i s vama i sa �e�eljem.
- Ne vi�a se sa mnom i ne znam �emu te izjave. Da se vi�a, rekao bih vam, jer nimalo ne bi bilo razloga da to krijem.
A �e�elj?
- Ne, ne vi�am se ni sa �e�eljem, osim na nekim diplomatskim prijemima.
Postoji li politi�ka strategija koju vi mo�ete da imate sa jednim i sa drugim?
- I oni imaju zahtev za vanredne izbore u Srbiji do kraja godine na svim nivoima. Za�to bih ja bio protiv svog zahteva ako je to istovremeno i zahtev drugih stranaka u sada�njoj opoziciji, bez obzira na sve programske razlike izme�u nas i bez obzira na sve ono �to je bilo?
Da li postoji mogu�nost da se dogodi politi�ki miting na kome �e prvi govornik biti Marjanovi�, drugi �e�elj, a tre�i vi?
- Ne. Bez obzira na zahtev - vanredni izbori na svim nivoima - i ne�to drugo mora da se ka�e na tom mitingu. Mi nastavljamo onu ideju i onaj program Vidovdana iz 1992. godine jer on nije ostvaren.
O�ekujete li da do�e predsednik Ko�tunica kao pre deset godina?
- Oni ka�u da ne�e do�i i �ta bih ja imao vi�e o tome da pri�am? Pre deset godina, Ko�tunica je bio jedan od organizatora Vidovdanskog sabora sa istim zahtevom - vanredni izbori. I onda smo ih, zahvaljuju�i Vidovdanskom saboru, i dobili od Milo�evi�a.
Da li to �to ste i vi i Ko�tunica na neki na�in izgurani iz DOS uspostavlja makar najmanju vezu me�u vama?
- To me jo� vi�e u�vr��uje u uverenju da je na�a najispravnija odluka bila 2000. godine da nastupimo samostalno pod svojom zastavom i sa svojim programom, bez obzira �to su takvu odluku oni u DOS pospe�ili nakon budvanskog atentata jednim neljudskim odnosom prema tragediji koja mi se tamo dogodila, gotovo rugaju�i mi se i likuju�i �to se to dogodilo i pu�taju�i �ak i u narod izjave da mi se to uop�te nije dogodilo nego da sam to sam sebi uradio.
Na kraju ste ostali izvan �itave pri�e o ru�enju Milo�evi�a?
- Da smo dvadeseta glava jedne a�daje koja bez nas ima 19 glava, ko bi danas bio alternativa? I kako bih, nakon decenije borbe protiv Milo�evi�a, mogao da se, zarad vlasti, sagla�avam sa onim �to bi zna�ilo skrnavljenje svih tih godina borbe i skrnavljenje ubijenih i poginulih? Ja to ne bih mogao. I tikva bi pukla 6. oktobra. Sada sneg pada, svaka zverka pokazuje svoj trag. Nas tu nema. Mi smo ovde - alternativa. Na�i ljudi se vra�aju nama.
Ohrabruju li vas istra�ivanja javnog mnjenja?
- Ja to uop�te ne �itam zato �to je za poslednjih godinu dana odr�ano toliko lokalnih izbora da je na njima u�estvovalo ne�to vi�e od 300.000 glasa�a. I SPO je na tim izborima dobio na nivou Srbije ne�to oko 14,6 odsto sa tendencijom stalnog porasta. Siguran sam da �e se svi glasa�i SPO vratiti uz zna�ajan broj novih. Evo, vide�emo - krajem godine �e morati da budu izbori - da �e se SPO na velika vrata vratiti na politi�ku scenu Srbije.
Ho�ete li se kandidovati na predsedni�kim izborima?
- Kako da vam odgovorim direktno? Ne! Ali ka�em da mi je �ao zbog toga �ne�, ne zbog mene, nego zbog onoga �to sigurno znam da mogu da uradim za ovu zemlju. Na�alost, ako sam se od 5. oktobra 2000. godine samo pojavio na dr�avnoj televiziji, ako smo proterani iz medija i ako sam od velikog broja gra�ana i sada omra�en zbog onih deset godina Milo�evi�eve propagande i ako to isto �ini i ova nova vlast sa njenim medijima, bez mogu�nosti da oponiram, osim pe�ke od sela do sela, onda dolazite do jedinog realnog zaklju�ka. �eleti i mo�i nije isto. Ali vide�emo kako �e se situacija odvijati. �ini mi se da se sve komplikuje i ubrzano sazreva mnogo �ta.
Kako obja�njavate iznenadnu najavu raspisivanja predsedni�kih izbora?
- Kao trik u tipi�nom �in�i�evom stilu. Raspi�e izbore u julu, kada �e �ovek kojim je on sada opsednut biti naro�ito anga�ovan zavr�nicom ustavne povelje Srbije i Crne Gore i kada �e mo�i da progura, po svaku cenu �oveka DS, Labusa, �uvenog eksperta, a onda da u dogovoru sa vladaju�om garniturom u Crnoj Gori izbegne savezne izbore.
Da li mislite da Velja Ili� mo�e da pokvari taj plan s Labusom i da li biste ga vi podr�ali?
- �ta �emo �initi, ja vam ne mogu sada re�i. U svakom slu�aju, mo�e �in�i� raspisati izbore i za 30. septembar, ali ne bude li raspisao i parlamentarne i lokalne izbore, Srbija �e biti blokirana i ne�e mo�i biti ni tih izbora.
Jeste li razgovarali sa �in�i�em ove godine?
- Ni sa �in�i�em ni sa Ko�tunicom nisam se video od oktobra 2000, kada smo se vi�ali u skup�tini i u Predsedni�tvu Srbije prilikom formiranja one prelazne vlade.
Da li je bilo nekih inicijativa za sastanak sa njihove ili sa va�e strane?
- Ne. Mislim da niko od njih i ne �eli da se sretne sa mnom. Be�e valjda od ne�ega �to im pe�e savest.
Da li ste se za to vreme videli s bilo kim od lidera DOS?
- Jedino sa Nenadom �ankom kad smo imali miting u Novom Sadu. On me je zvao i telefonom, rekao: �Vu�e, ti ima� miting u Novom Sadu. Ako si morao ilegalno da dr�i� mitinge pod Milo�evi�em, ovoga puta ne mora�. Ja te molim da do�e� da se vidimo, da popri�amo. Stavljam ti na raspolaganje �ta god ho�e��. Sreli smo se, popri�ali kao ljudi koji su deset godina bili zajedno protiv Milo�evi�a.
O�ekujete li uo�i Vidovdanskog sabora da vas neko isto tako pozove iz Beograda?
- Ne, za�to? O�ekujem ne�to drugo - da �e do septembra, ipak, progovoriti savest u jo� nekima iz DOS, pa �emo se mo�da na�i u istom taboru za vanredne izbore na svim nivoima do kraja godine.
Jeste li sigurni da �ete umeti da razlikujete savest od eventualne politi�ke kalkulacije?
- Neka odluku o izborima donesu, a verujem da �e je neki doneti, i ja �u to zvati save��u.
Da li ste izvukli neka iskustva o vlasti iz nesre�ne vladavine SPO Beogradom?
- Te vladavine SPO Beogradom nikad nije bilo. To je jedna od tih la�i koje se nikad ne mogu razbiti.
Ali u jednom momentu ste ipak imali vlast u gradskoj vladi.
- U svim beogradskim op�tinama, ali u svim, vlast su imali DS i GSS. Za vreme tromese�nih �etnji palo je moje obe�anje da �e u op�tinskim vladama, kao i u vladi Beograda, biti jednak broj predstavnika DS i SPO i odre�en broj predstavnika GSS. Re�eno - u�injeno. Po�to je �in�i� razbio koaliciju Zajedno odmah po�to je postao gradona�elnik Beograda, a GSS stao na njegovu stranu, onda su svu izvr�nu vlast preuzeli na sebe. Sve �to je moglo, kioske, sve drugo �to ne�u da spominjem, a �to su dodeljivale beogradske op�tine, isklju�ivo su dodeljivale vlade DS i GSS. A jednom lopovskom propagandom su posle sve to pripisivali SPO. Mislim da mo�emo �ista obraza pogledati ovome gradu u o�i. I ja vi�e ni�ta o tome ne�u da govorim jer ne�u da tro�im vreme.
Samo da rezimiramo: da li vi tvrdite da SPO uop�te nije u�estvovao u korupciji koja se doga�ala u gradu ili da su u tome u�estvovali ljudi mimo va�e kontrole?
- Ja ne mogu da ka�em da je svaki �ovek iz SPO bio an�eo. Nije. Ali ho�u da ka�em da su sve beogradske op�tine apsolutno bile u rukama DS i GSS. I ho�u da ka�em da ja vi�e ne�u da odgovaram na te pri�e. Zemlja umire, pet miliona je danas u ovoj zemlji gladno, rastura se nacija, prodaje se dr�ava.
Kada podvu�ete sve ovo do sada od 1990, ose�ate li se kao gubitnik?
- Ose�am da je Srbija gubitnik. SPO jeste do�iveo 2000. godine poraz zato �to je...
Ne mislim samo na izborni poraz.
- Moja samopresli�avanja su veoma, veoma bolna. Nije lako osvrtati se na put iza sebe i videti na tome putu tolike grobove. I jedino su ubijani �lanovi SPO. O kojoj to Milo�evi�evoj diktaturi i teroru govore �in�i�, Bati�, Kora� i ostali. Niko od njih od Milo�evi�a i njegove policije nije dobio ni �vrgu. Hajde da vidimo gubitke u stranci, hajde da vidimo batine, zatvorske dane, grobove. Nema ni�ega.
O sebi ste svojevremeno govorili kao o piscu na privremenom radu u politici. Jeste li sad postali politi�ar koji je bio privremeno u knji�evnosti? Kako sebe sada vidite?
- Kao �oveka koji mora da zavr�i ovo �to sada radi.
Pola Krunskog saveta su republikanci
Prvi ste po�etkom 90-ih u Srbiji uveli pri�u o monarhiji. Danas vas nema na prijemima kod prestolonaslednika.
- Ima. Bio sam na slavi kada sam bio pozvan.
Kako gledate na to - prijemi, dobrotvorne priredbe, ljudi dolaze, slikaju se, uglavnom sve republikanci?
- Ta�no. Sve republikanci. I pola Krunskog saveta su republikanci. Ali nije moje da to komentari�em. Mi smo za kraljevinu Srbiju. Mi jesmo za kralja i jo� samo kralj da bude za kralja i sve �e biti u redu.
Preleta�i iz SPO
Nekako je ispalo da ljudi koji su najvi�e optu�ivani od 5. oktobra nisu u SPO. Jeste li vi �istili stranku ili su oni na�li neki interes na drugom mestu?
- Ne znam na koje ljude mislite.
Pa konkretno na Dragana �ovi�a.
- Ja ne znam ni za �ta je optu�ivan, ali on odavno ne dolazi u SPO i nije jedini. Mnogi su posle 5. oktobra oti�li. I neka su. Ko je prodao veru za ve�eru, sre�no mu bilo. Ne znam da li je on jedan od tih, ali znam za neke druge. Sre�om, nema ih mnogo koji su preleteli u stranke DOS i ne verujem da takvi ikome mogu doneti i�ta dobro. Dobro je �to su takvi oti�li.
Da li pod njima podrazumevate i Borivoja Borovi�a?
- Mislim na sve koji su oti�li posle 5. oktobra i na one koji su i dan-danas nekakvi glavni aduti Zorana �in�i�a kada treba proturiti neku la� protiv SPO.
Nedavno je Borovi� rekao da...
- Nemojte. Sticajem okolnosti na koje nisam uticao, ali ih moram po�tovati, ro�ena mi je sestra udata za njega. Ujak sam toj deci i moram da �utim. A to �to on ne �uti i �to gotovo na svakom koraku la�e o stranci koja ga je u�inila tim �to jeste, i u profesiji i u svemu ostalom, to je njegov problem. Ne�u jednu re� da govorim o tome.
Intervju: Tomislav Nikoli�, potpredsjednik SRS-a Srbije
Srbija se raspada
Ameri�ki i engleski ambasadori, koji su podelili interesne sfere, toliko rukovode Srbijom da �ak sede i na sednicama Srpske vlade. Srbiji su potrebni izbori na svim nivoima
razgovarala: Suzana Ra�en-Todori�
Potpredsjednik Srpske radikalne stranke Tomislav Nikoli� po svemu sude�i bi�e kandidat te stranke na predsjedni�kim izborima u Srbiji, koji su najavljeni za ovu godinu. U intervjuu za Patriot Nikoli� ka�e da su u ovom �asu za Srbiju mnogo bitniji parlamentarni izbori, te da �e o njegovoj kandidaturi odlu�iti Izvr�ni odbor stranke.
Patriot: Da li je pri�a o predsjedni�kim izborima tek poku�aj da se pa�nja javnosti skrene sa parlamentarne krize u Srbiji?
Nikoli�: Tu ima svega pomalo. Najpre predsedni�ki izbori moraju da budu odr�ani ove godine i oni treba da budu raspisani u septembru, kada su raspisani i pro�li predsedni�ki izbori pre pet godina. To je, naprosto, ustavna obaveza koja mora da bude sprovedena. Naravno da je indikativno da se upravo sada, pre vremena, ubacuje ta tema u politi�ku pri�u u Srbiji. Pri�a o predsedni�kim izborima je u ovom momentu manje bitna. Mnogo va�nije je da ove godine treba da budu odr�ani vanredni parlamentarni izbori i to ne samo zato �to je Parlament u krizi, nego je �itava dr�ava u krizi. Zemlja nam se raspada, a kriminal je preuzeo dr�avu u svoje ruke. Bezmalo cela Vlada Republike Srbije ogrezla je u kriminal i samo gledaju kako �e jedan drugog da optu�e. Zar se ne vidi da je zemlja u potpunom haosu i da se potpuno predala i prodala Zapadu. Ameri�ki i engleski ambasadori, koji su podelili interesne sfere, toliko rukovode Srbijom da �ak sede i na sednicama Srpske vlade. Srbiji su potrebni izbori na svim nivoima.
�ta je po vama alternativa DOS-ovoj vlasti, koju kritikujete, s obzirom na ono �to je Srbija imala u proteklih deset godina vlasti Slobodana Milo�evi�a, u kojoj je u�estvovao i SRS?
Mnogo toga je alternativa postoje�em re�imu u Srbiji. �ak je i mnogo bolja alternativa prethodni re�im Slobodana Milo�evi�a, kojeg je narod, obmanut ogromnom snagom medija koji su radili za DOS, smenio na saveznim izborima pre dve godine. Srbija nikada nije imala goru vlast. Ova vlast je najpre rekla da Srbija i Savezna Republika Jugoslavija ne postoje. Ne samo da nisu postojale pre njih, pa su odmah potr�ali da to prijave u UN, nego i sada, kada smo tobo�e �lanica UN-a, jasno i glasno nam pokazuju da mi kao dr�ava ne postojimo. Pogledajte samo na�u vojsku, koja ne sme da ima ni minimalnu snagu, pa ovu vlast, koja pokazuje da dr�ava nema ni policiju. Ova vlast pokazuje da im uop�te nije stalo do srpske privrede. Fabrike se zatvaraju jedna za drugom, banke su likvidirane, a hiljade ljudi svakodnevno ostaje bez posla. �ta smo mi to dobili od saradnje sa Nema�kom, Italijom, Francuskom, Hrvatskom, Slovenijom?
Da li smo im prodali neku robu ili su oni uneli kapital u na�u zemlju? Ne samo da nisu nego su njihove banke iznele nekoliko milijardi maraka iz na�e zemlje, mo�da �ak i oprale novac, jer ja ne verujem u podatak da su Srbi imali osam milijardi maraka koje su zamenili za evro. Svi oni koji misle na ovu dr�avu, koji su za nju ratovali i koji su je proteklih dvanaest godina branili i od sankcija i od napada na svim srpskim granicama, mogli bi da vode zemlju bolje od ovih koji to rade danas. Ne zaboravite da DOS �ini 18 stranaka i to vi�e niko i nikada u svetu ne mo�e okupiti. Ja o�ekujem da �e za dva meseca i ostale stranke krenuti "�onom" na DOS i o�ekujem da �emo ove godine sru�iti ovaj re�im.
Kako mislite da ru�ite DOS kada i opozicija u Srbiji djeluje prili�no razjedinjeno?
Normalno je da delujemo razjedinjeno. To �to se pojedine stranke nalaze u opoziciji, ne zna�i da moraju da sara�uju. Nemogu�e je zamisliti da SPO i SPS sada sara�uju samo zato �to su u opoziciji, ali svi mi koji nismo na vlasti moramo zajedno da izdejstvujemo vanredne izbore. SRS je ponudio saradnju svim politi�kim partijama, ali ozbiljnih razgovora jo� nije bilo. Srpski radikali ho�e da u�ine sve �to treba da uklonimo Zorana �in�i�a sa vlasti. Posebno posle dr�avnog udara, koji je izveden izbacivanjem Demokratske stranke Srbije, mi smo spremni za svaki vid saradnje sa onima koji nisu u DOS-u ili su u DOS-u, ali �ele da spasavaju Srbiju od daljeg potonu�a. To je, me�utim, najve�a odgovornost Vojislava Ko�tunice. Ne vredi vi�e da se Ko�tunica samo bledo sme�ka i tupo gleda. Na njemu je sada da re�ava. Ili �e da pomogne da se DOS sru�i sa vlasti, ili �e ostati njhov ve�iti mu�enik i �rtva i tako potro�iti svoj kredibilitet i kredibilitet DSS-a, koji ta stranka, moram to priznati, jo� ima.
Ukoliko ste za opozicionu saradnju, zbog �ega radikali ne u�estvuju u mitinzima koje opozicione stranke organizuju 28. juna?
Ne postoji razlog da u�estvujemo na mitinzima koje su dve stranke zakazale istog dana u razli�ito vreme i na razli�itom mestu. Za�to bismo mi sada odlu�ivali kome da se priklju�imo. Mi u�estvujemo na mitinzima koje sami organizujemo. S druge strane, ja sam ube�en da �e Zoran �in�i� iskoristiti priliku da se dve nepomirljive politi�ke opcije SPS i SPO nalaze tako blizu jedni drugih i u�initi sve �to je u njegovoj mo�i da izazove sukobe.
Za�to bi bilo te�ko Zoranu �in�i�u da sto-dvesto svojih bandita, koji odavno imaju ne samo policijske uniforme nego i policijske zna�ke sa kojima upadaju u stanove i ku�e, ubaci u masu i izazove sukobe i ekscese za koje �e optu�iti i jedne i druge. Ja sam ube�en da se na Vidovdan sa stanovi�ta opozicionog delovanja ne mo�e ni�ta ozbiljno uraditi, jer nisam video nikakve najave da bi to bio po�etak mitinga koji se ne�e prekidati do raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora. Mi smo jedan ciklus svojih mitinga zavr�ili u maju i drugi najavili za septembar, i ne vidim za�to bismo se sada priklju�ivali bilo kome.
Koje je to glasa�ko tijelo na koje ra�una SRS, s obzirom na pad koji ste imali na posljednjim izborima?
Nema tu nekog pada na na�in na koji vi mislite. Mi smo imali izvanredan uspeh na izborima 1997. godine, a na izborima 2000. godine mi smo pora�eni zato �to je narod glasao protiv Slobodana Milo�evi�a i protiv onih koji su bilo kada u bilo kojoj situaciji s njim sara�ivali. Uzaludno je bilo da mi narodu govorimo da je SRS podr�ku Slobodanu Milo�evi�u pru�ao 1991. i 1992. godine, kada je branio Republiku Srpsku Krajinu i Republiku Srpsku, da smo ga jedino mi napadali kada je prihvatio Vens - Ovenov plan.
Treba li da vas podse�am da samo mi nismo prihvatili Dejtonski sporazum i sporazum Ahtisari - �ernomirdin, a pre toga smo mu pomagali da rastera �iptarske teroriste sa Kosova i Metohije. Narod to nije hteo da slu�a. Narod je samo hteo da smeni Slobodana Milo�evi�a, jer je on bio neko oli�enje diktature, a gra�ani su tek sada videli �ta je prava diktatura. Mi smo, dakle, pora�eni 2000. godine i iz tog poraza nije trebalo da izvla�imo pouke. Pola na�ih glasa�a tada su glasali za DOS da bi sru�ili Slobodana Milo�evi�a. Mi �emo te glasove imati ponovo i ja ne �elim pred izbore da ra�unam na bilo �ije glasove. Pretpostavljam, ipak, da �e se desiti da recimo ogor�eni socijalisti glasaju za nas. Me�u njima je veliki broj pravih iskrenih patriota koji su ogor�eni sukobima u SPS-u i tim �to je DOS uspeo da otcepi jedan deo njihove stranke.
Da li to zna�i da vas je saradnja sa Slobodanom Milo�evi�em ko�tala gubitka bira�kog tijela?
U politi�kom smislu to nas je ko�talo mnogo, ali mi nismo mogli druga�ije.
Zar je trebalo da 1991. godine, kada je Milo�evi� branio Republiku Srpsku Krajinu, ili 1992. godine Republiku Srpsku, da ga napadnemo? Ne. Mi smo ga napali kada je prestao da ih brani, a ovi koji su sada na vlasti tada su ga slavili. Da li je trebalo da ga napadnemo kada je obe�ao da �e ra��istiti sa terorizmom na Kosovu i Metohiji i kada smo ratovali sa NATO-om. Mi smo rizikovali da izgubimo stranku, ali sa�uvamo dr�avu. Mi smo nacionalisti i nismo u�estvovali ni u jednoj izdaji, niti smo te izdaje hvalili. Sada su na vlast do�li oni koji su ih hvalili i u�estvovali u Milo�evi�evim izdajama. Ja, me�utim, mogu da odustanem od na�eg politi�kog puta. Ja i srpski radikali ne �elimo da u�estvujemo u vlasti po cenu izdaje, pa taman da se ne mogu baviti politikom. Ja ho�u da se bavim politikom u slobodnoj Srbiji, a ne u Srbiji u kojoj �e ameri�ki vojnik regulisati saobra�aj na Terazijama.
Da li vam je danas �ao zbog podr�ke Slobodanu Milo�evi�u?
Da znam �ta �e biti za dve godine, ja bih verovatno i danas sa vama druga�ije razgovarao. Stvari se, me�utim, re�avaju onako kako se de�avaju. Imate problem i tog �asa ga re�avate. Tog �asa srce, razum i mudrost nala�u tako i ja se ne kajem ni zbog jednog poteza u proteklih dvanaest godina - ni kada smo napadali Slobodana Milo�evi�a, ni kada smo ga podr�avali. Druga je pri�a za�to on nije izdr�ao do kraja. I sada kada bih znao da �e DOS do�i na vlast, ja bih ponovo i�ao sa Slobodanom Milo�evi�em. Pogledajte samo da ni sami socijalisti nisu ustali tako dobro kada je Milo�evi� uhap�en i kada je trebalo da bude izru�en Ha�kom tribunalu kao �to smo to mi uradili. Trebalo bi da mu mi najvi�e zamerimo, jer smo mi bili u najve�im sukobima s njim. Nama je otimao poslanike, nas je hapsio i blokirao u medijima. �ak i u predizbornoj kampanji 2000. godine on je napao Srpsku radikalnu stranku, a nije video da mu opasnost dolazi od DOS-a. Trebalo bi da mi likujemo �to nema Slobodana Milo�evi�a, ali ne mo�emo kada je u zatvoru i kada tamo brani celokupno Srpstvo i kada tamo, evo prvi put, izdr�ava jako dugo da se bori i jo� ne vidim da je poklekao, mada se toga pomalo bojim.
Srpska radikalna stranka ne �eli da u�estvuje u ujdurmi DOS-a, SPS-a i crnogorskih stranaka o budu�nosti zajedni�ke dr�ave. Mnogo je bolje razdvojiti se nego pisati dokumente i sporazume kojima �emo se razdvojiti za tri godine. Srpski radikali gledaju preko Dunava i Drine i �ekamo kada �e se promeniti okolnosti u svetu i da se ujedinimo, te da i Republika Srpska i Krajina budu u sastavu zajedni�ke dr�ave, a ovi koji su sada na vlasti gledaju kako i ovo �to imamo da razdvoje. Treba raspisati referendum u Crnoj Gori jesu li oni Srbi ili Crnogorci. Ako se ve�ina izjasni da su Srbi, to je jedna dr�ava, a ako se ve�ina izjasni kao Crnogorci, onda treba odmah da se razdvojimo. Ako oni ne vide i ne misle da su Srbi, i ne treba da �ivimo zajedno. Pa mi smo otpisali milione Srba preko Dunava i Drine, koji za sebe nisu govorili ni�ta drugo nego da su Srbi, a sada raspravljamo o 500 hiljada onih za koje nismo sigurni da li bi se polovina izjasnila kao Srbi i zbog njih gubimo suverenitet.
Uprkos svemu o �emu govorite, mo�e li se SRS amnestirati odgovornosti za sve ono �to se de�avalo u Srbiji u proteklih deset godina. Bili ste na vlasti u vrijeme kada su Srbiji uvedene sankcije i dono�ene neke sporne odluke i zakoni?
Vi govorite o sankcijama, a znate li kako se danas �ivi u Srbiji? Gra�ani Srbije �e uskoro moliti da nam se uvedu sankcije. Nama su pod sankcijama fabrike radile, imali smo najjeftiniju struju i �ivotne namirnice. �ta smo dobili kada su ukinute sankcije? Fabrike ne rade, a radnici su bez posla.
�ta zna�i otvaranje tr�i�ta. Po Beogradu se samo otvaraju robne ku�e i ula�e se samo u trgovinu. Kupujemo tu�u robu, kao �to je roba iz Hrvatske i Slovenije, a potiskuje se ono malo na�e robe �to imamo. U me�uvremenu izgubili smo rusko tr�i�te. Je li to Rusija mala, pa da ne sara�ujemo s njom.
Optu�uju nas za Zakon o informisanju, a ja i danas tvrdim da je to bio dobar zakon. Taj zakon je zabranjivao da se la�e, i za one koji su lagali bile su propisane kazne. Ima li ijedne zemlje u svetu u kojoj se la� ne ka�njava. Vidite kako sada divljaju pojedini novinari, da se �ak i glave�ine DOS-a hvataju za glavu. Pogledajte kako je pro�ao Vuk Obradovi� ili Dragan Mar�i�anin, kojem su izmislili ljubavnu aferu, a ne pi�e se o aferama predsednice Parlamenta Nata�e Mi�i�. Pogledajte uostalom i novi zakon o radiodifuziji, koji uvodi RTV pretplatu, i to opet preko brojila, a nas su optu�ivali zbog toga. Mi smo uveli takse na mobilne telefone, a oni poreze, mi smo uveli takse na oru�je, a oni poreze. Uostalom, ukoliko su ti zakoni bili tako lo�i, neka nas pozovu da govorimo o tome, ali mediji su zatvoreni za nas. Srpski radikali mogu da gostuju tek ako se neko sa�ali pa nas pozove. Na na�e konferencije za novinare vi�e niko ne dolazi.
http://www.patriotmagazin.com/media/001.htm
Srbija se raspada
Ameri�ki i engleski ambasadori, koji su podelili interesne sfere, toliko rukovode Srbijom da �ak sede i na sednicama Srpske vlade. Srbiji su potrebni izbori na svim nivoima
razgovarala: Suzana Ra�en-Todori�
Potpredsjednik Srpske radikalne stranke Tomislav Nikoli� po svemu sude�i bi�e kandidat te stranke na predsjedni�kim izborima u Srbiji, koji su najavljeni za ovu godinu. U intervjuu za Patriot Nikoli� ka�e da su u ovom �asu za Srbiju mnogo bitniji parlamentarni izbori, te da �e o njegovoj kandidaturi odlu�iti Izvr�ni odbor stranke.
Patriot: Da li je pri�a o predsjedni�kim izborima tek poku�aj da se pa�nja javnosti skrene sa parlamentarne krize u Srbiji?
Nikoli�: Tu ima svega pomalo. Najpre predsedni�ki izbori moraju da budu odr�ani ove godine i oni treba da budu raspisani u septembru, kada su raspisani i pro�li predsedni�ki izbori pre pet godina. To je, naprosto, ustavna obaveza koja mora da bude sprovedena. Naravno da je indikativno da se upravo sada, pre vremena, ubacuje ta tema u politi�ku pri�u u Srbiji. Pri�a o predsedni�kim izborima je u ovom momentu manje bitna. Mnogo va�nije je da ove godine treba da budu odr�ani vanredni parlamentarni izbori i to ne samo zato �to je Parlament u krizi, nego je �itava dr�ava u krizi. Zemlja nam se raspada, a kriminal je preuzeo dr�avu u svoje ruke. Bezmalo cela Vlada Republike Srbije ogrezla je u kriminal i samo gledaju kako �e jedan drugog da optu�e. Zar se ne vidi da je zemlja u potpunom haosu i da se potpuno predala i prodala Zapadu. Ameri�ki i engleski ambasadori, koji su podelili interesne sfere, toliko rukovode Srbijom da �ak sede i na sednicama Srpske vlade. Srbiji su potrebni izbori na svim nivoima.
�ta je po vama alternativa DOS-ovoj vlasti, koju kritikujete, s obzirom na ono �to je Srbija imala u proteklih deset godina vlasti Slobodana Milo�evi�a, u kojoj je u�estvovao i SRS?
Mnogo toga je alternativa postoje�em re�imu u Srbiji. �ak je i mnogo bolja alternativa prethodni re�im Slobodana Milo�evi�a, kojeg je narod, obmanut ogromnom snagom medija koji su radili za DOS, smenio na saveznim izborima pre dve godine. Srbija nikada nije imala goru vlast. Ova vlast je najpre rekla da Srbija i Savezna Republika Jugoslavija ne postoje. Ne samo da nisu postojale pre njih, pa su odmah potr�ali da to prijave u UN, nego i sada, kada smo tobo�e �lanica UN-a, jasno i glasno nam pokazuju da mi kao dr�ava ne postojimo. Pogledajte samo na�u vojsku, koja ne sme da ima ni minimalnu snagu, pa ovu vlast, koja pokazuje da dr�ava nema ni policiju. Ova vlast pokazuje da im uop�te nije stalo do srpske privrede. Fabrike se zatvaraju jedna za drugom, banke su likvidirane, a hiljade ljudi svakodnevno ostaje bez posla. �ta smo mi to dobili od saradnje sa Nema�kom, Italijom, Francuskom, Hrvatskom, Slovenijom?
Da li smo im prodali neku robu ili su oni uneli kapital u na�u zemlju? Ne samo da nisu nego su njihove banke iznele nekoliko milijardi maraka iz na�e zemlje, mo�da �ak i oprale novac, jer ja ne verujem u podatak da su Srbi imali osam milijardi maraka koje su zamenili za evro. Svi oni koji misle na ovu dr�avu, koji su za nju ratovali i koji su je proteklih dvanaest godina branili i od sankcija i od napada na svim srpskim granicama, mogli bi da vode zemlju bolje od ovih koji to rade danas. Ne zaboravite da DOS �ini 18 stranaka i to vi�e niko i nikada u svetu ne mo�e okupiti. Ja o�ekujem da �e za dva meseca i ostale stranke krenuti "�onom" na DOS i o�ekujem da �emo ove godine sru�iti ovaj re�im.
Kako mislite da ru�ite DOS kada i opozicija u Srbiji djeluje prili�no razjedinjeno?
Normalno je da delujemo razjedinjeno. To �to se pojedine stranke nalaze u opoziciji, ne zna�i da moraju da sara�uju. Nemogu�e je zamisliti da SPO i SPS sada sara�uju samo zato �to su u opoziciji, ali svi mi koji nismo na vlasti moramo zajedno da izdejstvujemo vanredne izbore. SRS je ponudio saradnju svim politi�kim partijama, ali ozbiljnih razgovora jo� nije bilo. Srpski radikali ho�e da u�ine sve �to treba da uklonimo Zorana �in�i�a sa vlasti. Posebno posle dr�avnog udara, koji je izveden izbacivanjem Demokratske stranke Srbije, mi smo spremni za svaki vid saradnje sa onima koji nisu u DOS-u ili su u DOS-u, ali �ele da spasavaju Srbiju od daljeg potonu�a. To je, me�utim, najve�a odgovornost Vojislava Ko�tunice. Ne vredi vi�e da se Ko�tunica samo bledo sme�ka i tupo gleda. Na njemu je sada da re�ava. Ili �e da pomogne da se DOS sru�i sa vlasti, ili �e ostati njhov ve�iti mu�enik i �rtva i tako potro�iti svoj kredibilitet i kredibilitet DSS-a, koji ta stranka, moram to priznati, jo� ima.
Ukoliko ste za opozicionu saradnju, zbog �ega radikali ne u�estvuju u mitinzima koje opozicione stranke organizuju 28. juna?
Ne postoji razlog da u�estvujemo na mitinzima koje su dve stranke zakazale istog dana u razli�ito vreme i na razli�itom mestu. Za�to bismo mi sada odlu�ivali kome da se priklju�imo. Mi u�estvujemo na mitinzima koje sami organizujemo. S druge strane, ja sam ube�en da �e Zoran �in�i� iskoristiti priliku da se dve nepomirljive politi�ke opcije SPS i SPO nalaze tako blizu jedni drugih i u�initi sve �to je u njegovoj mo�i da izazove sukobe.
Za�to bi bilo te�ko Zoranu �in�i�u da sto-dvesto svojih bandita, koji odavno imaju ne samo policijske uniforme nego i policijske zna�ke sa kojima upadaju u stanove i ku�e, ubaci u masu i izazove sukobe i ekscese za koje �e optu�iti i jedne i druge. Ja sam ube�en da se na Vidovdan sa stanovi�ta opozicionog delovanja ne mo�e ni�ta ozbiljno uraditi, jer nisam video nikakve najave da bi to bio po�etak mitinga koji se ne�e prekidati do raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora. Mi smo jedan ciklus svojih mitinga zavr�ili u maju i drugi najavili za septembar, i ne vidim za�to bismo se sada priklju�ivali bilo kome.
Koje je to glasa�ko tijelo na koje ra�una SRS, s obzirom na pad koji ste imali na posljednjim izborima?
Nema tu nekog pada na na�in na koji vi mislite. Mi smo imali izvanredan uspeh na izborima 1997. godine, a na izborima 2000. godine mi smo pora�eni zato �to je narod glasao protiv Slobodana Milo�evi�a i protiv onih koji su bilo kada u bilo kojoj situaciji s njim sara�ivali. Uzaludno je bilo da mi narodu govorimo da je SRS podr�ku Slobodanu Milo�evi�u pru�ao 1991. i 1992. godine, kada je branio Republiku Srpsku Krajinu i Republiku Srpsku, da smo ga jedino mi napadali kada je prihvatio Vens - Ovenov plan.
Treba li da vas podse�am da samo mi nismo prihvatili Dejtonski sporazum i sporazum Ahtisari - �ernomirdin, a pre toga smo mu pomagali da rastera �iptarske teroriste sa Kosova i Metohije. Narod to nije hteo da slu�a. Narod je samo hteo da smeni Slobodana Milo�evi�a, jer je on bio neko oli�enje diktature, a gra�ani su tek sada videli �ta je prava diktatura. Mi smo, dakle, pora�eni 2000. godine i iz tog poraza nije trebalo da izvla�imo pouke. Pola na�ih glasa�a tada su glasali za DOS da bi sru�ili Slobodana Milo�evi�a. Mi �emo te glasove imati ponovo i ja ne �elim pred izbore da ra�unam na bilo �ije glasove. Pretpostavljam, ipak, da �e se desiti da recimo ogor�eni socijalisti glasaju za nas. Me�u njima je veliki broj pravih iskrenih patriota koji su ogor�eni sukobima u SPS-u i tim �to je DOS uspeo da otcepi jedan deo njihove stranke.
Da li to zna�i da vas je saradnja sa Slobodanom Milo�evi�em ko�tala gubitka bira�kog tijela?
U politi�kom smislu to nas je ko�talo mnogo, ali mi nismo mogli druga�ije.
Zar je trebalo da 1991. godine, kada je Milo�evi� branio Republiku Srpsku Krajinu, ili 1992. godine Republiku Srpsku, da ga napadnemo? Ne. Mi smo ga napali kada je prestao da ih brani, a ovi koji su sada na vlasti tada su ga slavili. Da li je trebalo da ga napadnemo kada je obe�ao da �e ra��istiti sa terorizmom na Kosovu i Metohiji i kada smo ratovali sa NATO-om. Mi smo rizikovali da izgubimo stranku, ali sa�uvamo dr�avu. Mi smo nacionalisti i nismo u�estvovali ni u jednoj izdaji, niti smo te izdaje hvalili. Sada su na vlast do�li oni koji su ih hvalili i u�estvovali u Milo�evi�evim izdajama. Ja, me�utim, mogu da odustanem od na�eg politi�kog puta. Ja i srpski radikali ne �elimo da u�estvujemo u vlasti po cenu izdaje, pa taman da se ne mogu baviti politikom. Ja ho�u da se bavim politikom u slobodnoj Srbiji, a ne u Srbiji u kojoj �e ameri�ki vojnik regulisati saobra�aj na Terazijama.
Da li vam je danas �ao zbog podr�ke Slobodanu Milo�evi�u?
Da znam �ta �e biti za dve godine, ja bih verovatno i danas sa vama druga�ije razgovarao. Stvari se, me�utim, re�avaju onako kako se de�avaju. Imate problem i tog �asa ga re�avate. Tog �asa srce, razum i mudrost nala�u tako i ja se ne kajem ni zbog jednog poteza u proteklih dvanaest godina - ni kada smo napadali Slobodana Milo�evi�a, ni kada smo ga podr�avali. Druga je pri�a za�to on nije izdr�ao do kraja. I sada kada bih znao da �e DOS do�i na vlast, ja bih ponovo i�ao sa Slobodanom Milo�evi�em. Pogledajte samo da ni sami socijalisti nisu ustali tako dobro kada je Milo�evi� uhap�en i kada je trebalo da bude izru�en Ha�kom tribunalu kao �to smo to mi uradili. Trebalo bi da mu mi najvi�e zamerimo, jer smo mi bili u najve�im sukobima s njim. Nama je otimao poslanike, nas je hapsio i blokirao u medijima. �ak i u predizbornoj kampanji 2000. godine on je napao Srpsku radikalnu stranku, a nije video da mu opasnost dolazi od DOS-a. Trebalo bi da mi likujemo �to nema Slobodana Milo�evi�a, ali ne mo�emo kada je u zatvoru i kada tamo brani celokupno Srpstvo i kada tamo, evo prvi put, izdr�ava jako dugo da se bori i jo� ne vidim da je poklekao, mada se toga pomalo bojim.
Srpska radikalna stranka ne �eli da u�estvuje u ujdurmi DOS-a, SPS-a i crnogorskih stranaka o budu�nosti zajedni�ke dr�ave. Mnogo je bolje razdvojiti se nego pisati dokumente i sporazume kojima �emo se razdvojiti za tri godine. Srpski radikali gledaju preko Dunava i Drine i �ekamo kada �e se promeniti okolnosti u svetu i da se ujedinimo, te da i Republika Srpska i Krajina budu u sastavu zajedni�ke dr�ave, a ovi koji su sada na vlasti gledaju kako i ovo �to imamo da razdvoje. Treba raspisati referendum u Crnoj Gori jesu li oni Srbi ili Crnogorci. Ako se ve�ina izjasni da su Srbi, to je jedna dr�ava, a ako se ve�ina izjasni kao Crnogorci, onda treba odmah da se razdvojimo. Ako oni ne vide i ne misle da su Srbi, i ne treba da �ivimo zajedno. Pa mi smo otpisali milione Srba preko Dunava i Drine, koji za sebe nisu govorili ni�ta drugo nego da su Srbi, a sada raspravljamo o 500 hiljada onih za koje nismo sigurni da li bi se polovina izjasnila kao Srbi i zbog njih gubimo suverenitet.
Uprkos svemu o �emu govorite, mo�e li se SRS amnestirati odgovornosti za sve ono �to se de�avalo u Srbiji u proteklih deset godina. Bili ste na vlasti u vrijeme kada su Srbiji uvedene sankcije i dono�ene neke sporne odluke i zakoni?
Vi govorite o sankcijama, a znate li kako se danas �ivi u Srbiji? Gra�ani Srbije �e uskoro moliti da nam se uvedu sankcije. Nama su pod sankcijama fabrike radile, imali smo najjeftiniju struju i �ivotne namirnice. �ta smo dobili kada su ukinute sankcije? Fabrike ne rade, a radnici su bez posla.
�ta zna�i otvaranje tr�i�ta. Po Beogradu se samo otvaraju robne ku�e i ula�e se samo u trgovinu. Kupujemo tu�u robu, kao �to je roba iz Hrvatske i Slovenije, a potiskuje se ono malo na�e robe �to imamo. U me�uvremenu izgubili smo rusko tr�i�te. Je li to Rusija mala, pa da ne sara�ujemo s njom.
Optu�uju nas za Zakon o informisanju, a ja i danas tvrdim da je to bio dobar zakon. Taj zakon je zabranjivao da se la�e, i za one koji su lagali bile su propisane kazne. Ima li ijedne zemlje u svetu u kojoj se la� ne ka�njava. Vidite kako sada divljaju pojedini novinari, da se �ak i glave�ine DOS-a hvataju za glavu. Pogledajte kako je pro�ao Vuk Obradovi� ili Dragan Mar�i�anin, kojem su izmislili ljubavnu aferu, a ne pi�e se o aferama predsednice Parlamenta Nata�e Mi�i�. Pogledajte uostalom i novi zakon o radiodifuziji, koji uvodi RTV pretplatu, i to opet preko brojila, a nas su optu�ivali zbog toga. Mi smo uveli takse na mobilne telefone, a oni poreze, mi smo uveli takse na oru�je, a oni poreze. Uostalom, ukoliko su ti zakoni bili tako lo�i, neka nas pozovu da govorimo o tome, ali mediji su zatvoreni za nas. Srpski radikali mogu da gostuju tek ako se neko sa�ali pa nas pozove. Na na�e konferencije za novinare vi�e niko ne dolazi.
http://www.patriotmagazin.com/media/001.htm
June 17, 2002
SEDAMDESET PETI RO�ENDAN JAT-a
Planirana nabavka modernih aviona
Vazduhoplovi poslednje generacije leteli bi na srednjelinijskim udaljenostima
Jugoslovenski aero transport (JAT) ju�e je napunio 75 godina rada.
Prethodnik JAT-a, koji se dugom istorijom svrstava me�u 16 najstarijih avionskih kompanija u Evropi, bila je Jugoslovenska vazduhoplovna kompanija "Aero put" osnovana 17. juna 1927. godine.
Prva linija Beograd - Zagreb, otvorena je sredinom februara 1928. godine. Zahvaljuju�i anga�ovanju leta�kog i tehni�kog osoblja predratnog Aeroputa, 1. aprila 1947. obnavlja se jugoslovenska nacionalna vazduhoplovna kompanija pod sada�njim imenom - Jugoslovenski aerotransport.
Sada�nji JAT-ov red letenja obuhvata 37 linija na tr�i�tima Jugoslavije, Evrope, severne Afrike, Bliskog istoka i Dalekog istoka.
JAT je upravo pre�ao na nove rezervacione i distribucione sisteme Amadeus i Lufthansa �ime je obezbedio uslove za podizanje kvaliteta usluge prema najvi�em standardu.
U planovima JAT-a navodi se da nacionalna avio kompanija namerava da nabavi avione najnovije generacije, da poja�a evromediteranski i obnovi dugolinijski saobra�aj:
U okviru programa obnove flote predvi�ena je nabavka aviona poslednje generacije za srednjelinijski saobra�aj.
U evromediteranskom saobra�aju tokom 2002. godine planirano je otvaranje redovnih linija za Poljsku, Federaciju BiH, Sloveniju i Hrvatsku.
JAT namerava da obnovi interkontinentalni saobra�aj najpre ka Kanadi i metropolama Severne Amerike, a zatim ka Australiji i Singapuru.
Srednjoro�nim planom razvoja predvi�en je rast ukupnog broja putnika po prose�noj godi�njoj stopi od devet odsto, da bi do 2006. godine JAT dostigao 1,7 miliona prevezenih putnika.
(Tanjug)
June 14, 2002
Kosiga ocenio NATO operacije u BiH i na Kosmetu kao okupaciju
Zapad se prema SRJ pona�ao kao Hitler
RIM (Tanjug) - S Jugoslavijom smo se pona�ali isto kao Hitler, izjavio je biv�i italijanski predsednik Fran�esko Kosiga na predstavljanju knjige Karla Skonjamilja "O ratu na Kosovu".
Skonjamiljo, koji je u vreme bombardovanja SRJ bio ministar odbrane Italije, u knjizi govori o odlukama NATO-a, poku�avaju�i da opravda "humanitarnu intervenciju na Kosovu", u�e��e svoje zemlje u njoj i sebe kao ministra odbrane. Autor smatra da je akcija NATO uspela i u knjizi nema moralnih dilema.
Jedan od govornika na preksino�noj promociji knjige u Klubu me�unarodne �tampe u Rimu, biv�i predsednik Italije Fran�esko Kosiga ne deli to mi�ljenje. Po njemu, "humanitarnim posredovanjem", kako svet naj�e��e naziva bombardovanje SRJ, kr�eno je me�unarodno pravo.
Kosiga je tom prilikom "nemilosrdno" analizirao pona�anje Zapada u tom sukobu, oceniv�i da su akcijom NATO-a prekr�ena dva fundamentalna principa - kao prvo, napadnuta je suverena zemlja, �lanica UN i kao drugo, vojne operacije su preduzete bez objave rata.
Ocenjuju�i operacije NATO-a u Bosni i na Kosovu kao "okupaciju", Kosiga je rekao: "Pona�ali smo se kao �to se pona�ao Hitler s Holandijom, Belgijom, Luksemburgom, �ehoslova�kom, Poljskom i Austrijom".
http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/B02061407.shtml
Zapad se prema SRJ pona�ao kao Hitler
RIM (Tanjug) - S Jugoslavijom smo se pona�ali isto kao Hitler, izjavio je biv�i italijanski predsednik Fran�esko Kosiga na predstavljanju knjige Karla Skonjamilja "O ratu na Kosovu".
Skonjamiljo, koji je u vreme bombardovanja SRJ bio ministar odbrane Italije, u knjizi govori o odlukama NATO-a, poku�avaju�i da opravda "humanitarnu intervenciju na Kosovu", u�e��e svoje zemlje u njoj i sebe kao ministra odbrane. Autor smatra da je akcija NATO uspela i u knjizi nema moralnih dilema.
Jedan od govornika na preksino�noj promociji knjige u Klubu me�unarodne �tampe u Rimu, biv�i predsednik Italije Fran�esko Kosiga ne deli to mi�ljenje. Po njemu, "humanitarnim posredovanjem", kako svet naj�e��e naziva bombardovanje SRJ, kr�eno je me�unarodno pravo.
Kosiga je tom prilikom "nemilosrdno" analizirao pona�anje Zapada u tom sukobu, oceniv�i da su akcijom NATO-a prekr�ena dva fundamentalna principa - kao prvo, napadnuta je suverena zemlja, �lanica UN i kao drugo, vojne operacije su preduzete bez objave rata.
Ocenjuju�i operacije NATO-a u Bosni i na Kosovu kao "okupaciju", Kosiga je rekao: "Pona�ali smo se kao �to se pona�ao Hitler s Holandijom, Belgijom, Luksemburgom, �ehoslova�kom, Poljskom i Austrijom".
http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/B02061407.shtml
May 18, 2002
ME�UNARODNI PREGLED
Blefovi i bombe
U Hagu smi�ljeno potiskivana, tema NATO bombardovanja na Zapadu kao da tek ulazi u publicisti�ku orbitu
--------------------------------------------------------------------------------
Miroslav Stojanovi�
--------------------------------------------------------------------------------
Ostaje neizvesno ho�e li kontroverzni i za�ti�eni svedok Tani� uop�te vratiti bar ne�to od onoga �to je ha�ko tu�ila�tvo ulo�ilo u njega.
Moglo bi se lako ispostaviti da je re� o proma�enoj i (pre)skupoj investiciji. Ne mislimo, pritom, na finansijsku stranu, �iji ceh o�igledno nije, tako�e, zanemarljiv, ako se ima na umu dosada�nja briga o prvom pravom "insajderu" na tro�ak tribunala i njegova budu�a sudbina, sa ve� uprogramiranom "relokacijom" i promenom identiteta.
Imamo, pre svega, na umu nade koje je nestrpljiva i prili�no isfrustrirana Karla del Ponte polagala u Tani�a kao "klju�nog svedoka" (Rojters) koji je trebalo da donese za nju toliko o�ekivani i spasonosni preokret u najhazardnijoj partiji njene karijere.
Izgubljena dramatika
"Artiljerijska priprema" koja je prethodila Tani�evom ulasku u sudnicu u re�iji, i neposrednom izvo�enju, same Del Ponteove - nedelju dana pre nego �to se to dogodilo on je izreklamiran kao "gromovit adut" (NIN) - trebalo je da povrati izgubljenu dramatiku "procesu stole�a" i otrgne ga iz medijske �amotinje i dosade, za �ta najve�u "zaslugu", opet, ima samo tu�ila�tvo. Ne samo �udnovatim izborom svedoka, nego grozni�avom, mo�da nesvesnom, potrebom da od njih, pravi marionete, po istom kalupu u, o�igledno, najdelikatnijoj stvari za tu�ila�tvo. Gotovo svi odreda su bili i ostali gluvi i slepi za eksplozije NATO bombi ili im i danas, s neskrivenom nasladom, aplaudiraju: Del Ponteova se upadljivo �uva da ne d�ara u osinje gnezdo i samoubila�ki ne testeri�e granu na kojoj sedi.
S druge strane, ova tema, �ini se, sve ja�e i slojevitije po�inje da ulazi u javnu, i publicisti�ku, orbitu. Sticajem prilika, gotovo u isto vreme, i u nekoliko minulih meseci, na Zapadu su osvanule tri knjige na temu "kosovskog rata" kako se, smi�ljeno i eufemisti�ki, ozna�ava ono �to je, na drasti�an i tragi�an na�in, tri meseca poga�alo ljude i krajeve daleko od kosovskog epicentra. Re� je o knjigama "Vazdu�ni rat NATO za Kosovo" Ben�amina Lambeta, "Za�to je Milo�evi� odlu�io da se nagodi ba� u tom trenutku" Stivena Hosmera i "Rat za Kosovo" Endrjua Ba�evi�a i Eliota Koena.
Prelistavaju�i ovu literaturu, njujor�ki "Forin afers" podse�a da je re� o ratu koji je NATO, predvo�en jedinom supersilom na svetu, vodio protiv jedne "usamljene zemlje, ionako ophrvane sukobima". Ukupan broj stanovnika devetnaest zemalja �lanica vojne alijanse prema�ivao je �ezdeset i pet puta broj gra�ana Srbije. I, uz ironi�nu konstataciju, i "veliku novost" da je "NATO pobedio", postavlja, tako�e ironi�no intonirano, pitanje: Zaslu�uje li zaista "ovo juna�ko delo tri knjige u jednoj jedinoj godini".
Ratovanje bez rizika
Odgovor, me�utim, nije ironi�an. Pokazalo se da je taj "neobi�ni mali rat" radikalno promenio ameri�ku vojnu politiku i doktrinu i prakti�no formulisao "novi ameri�ki na�in ratovanja". Slede�i principe po kojima Amerika voli da njeni (ratni ) ciljevi budu plemeniti, njene mete jasne, njeni neprijatelji zli, a njeno anga�ovanje kratko, izvu�en je zaklju�ak da ubudu�e vojno anga�ovanje treba da bude prakti�no ograni�eno na upotrebu sile iz vazduha i bezbedne udaljenosti, da ratni poduhvati budu izvedeni, po mogu�stvu, u okviru multinacionalne koalicije (kako bi se, makar i formalno, obezbedio njihov legitimitet i podelila odgovornost), dok bi se javnost dr�ala na distanci, smi�ljenom selekcijom i kontrolom informacija.
Formula pusto�nih ratova bez rizika otkrivena u "kosovskom ratu" primenjena je i u avganistanskoj operaciji. I tamo je, kad je rizik bio neophodan, "posao" na u�arenom tlu prenet na druge. U kosovskom slu�aju na OVK, u avganistanskom na Severnu alijansu.
Ko je koga blefirao
Za uspeh novog ratnog scenarija u jugoslovenskom slu�aju nisu, me�utim, bile dovoljne samo bombe razorne mo�i. Autori spomenutih knjiga, i kad se me�usobno razlikuju u procenama i argumentaciji, u igru ubacuju, dr�e�i ga gotovo u istoj ravni sa bombama - blef!
U opticaju je, naime, teza da je nepopustljivi Milo�evi� slomljen hazardnim blefiranjem i pretnjama iza kojih nije stajalo realno pokri�e. Tako se u nekim interpretacijama tvrdi da je Milo�evi� bacio koplje u trnje tek kad je shvatio da mu je Moskva definitivno okrenula le�a. Sve se, navodno, odigralo za nekoliko �asova, 2. juna 1999. kada je Viktor �ernomirdin tada�njem predsedniku SRJ nedvosmisleno stavio do znanja kako je Rusija re�ena da podr�i NATO a ne njega.
Iza takvog ruskog zaokreta stajalo je uverenje Moskve da se NATO, posle neplanirano dugog bombardovanja (navodno se verovalo da �e Milo�evi� pasti na kolena posle nekoliko dana) bez o�ekivanog rezultata, odlu�io na kopnenu invaziju. A ona bi predsednika Jeljcina dovela u nepodno�ljivu situaciju i najgoru varijantu. Ako bi ostavio "istorijski bliskog saveznika" na cedilu, obznanio bi na sav glas rusku nemo�. Intervencija "u korist Srbije" bi, pak, mogla da uvu�e Rusiju u veliki rat u kome nije imala �ansi da pobedi.
�ek bez pokri�a
Kakve to ima veze sa blefom? U opticaju je teza da je Va�ington potpisao �ek za koji NATO nije imao pokri�e. I da je Strob Talbot, prakti�no, izblefirao �ernomirdina pri�om o predstoje�oj invaziji: u trenutku kada je do�lo do radikalnog ruskog zaokreta NATO je bio daleko od bilo kakve saglasnosti o "silasku na zemlju" i preduzimanju kopnene operacije protiv jugoslovenske vojske!
Kako prenose ameri�ki listovi, ve� spomenuti autor knjige "Vazdu�ni rat NATO za Kosovo" Ben�amin Lambet tvrdi da je u to vreme vladalo �ak uverenje kako je zapadni vojni savez u velikoj opasnosti da izgubi rat, pa je neo�ekivana Milo�evi�eva odluka izazvala "ogromno olak�anje od Va�ingtona do Ankare".
Oni koji nisu skloni da pridaju (pre)veliki zna�aj ulozi i u�inku blefa u tragi�nom jugoslovenskom prole�u 1999. i "klju�nom istorijskom pitanju za�to je Milo�evi� popustio", u prvi plan isturaju opipljive i drasti�ne �injenice. Iako je srpska vojska - u tome su ameri�ki autori i analiti�ari saglasni - pro�la gotovo bez �rtava, elektroenergetski sistem, saobra�ajna mre�a i privreda su, prakti�no, bili razoreni. Strah da bi Beograd mogao da bude zasut tepih-bombama i sravnjen (�ernomirdinov ortak u ube�ivanju Milo�evi�a, Ahtisari spominje to kao svoj najja�i adut) i uverenje da NATO mo�e beskona�no i neka�njeno da nastavi sa bombardovanjem, u�inili su svoje. I bez blefa, s kojim se, o�igledno, tako�e baratalo.
Subscribe to:
Posts (Atom)
