DINKI�: IMAMO DOKAZE O KORUPCIJI U VRHU VLADE | 17:45 | Izvor: B92

Beograd -- Uo�i sednice republi�ke skup�tine na kojoj bi trebalo da se, na predlog vlade, po hitnom postupku usvoji nacrt Zakona o Narodnoj banci nastavlja se sa izno�enjem raznih optu�bi na relaciji guverner - Vlada Srbije. Mla�an Dinki� je saop�tio da ne�e podneti ostavku, uprkos tome �to je, kako ka�e , Vlada Srbije predlo�ila "lo�" Zakon o NBS. "Ne�u im pru�iti to zadovoljstvo , jer ho�u da svi ti ljudi koji se navodno brinu za dobro gra�ana Srbije do kraja poka�u svoje lice", rekao je Dinki� novinarima u Novom Sadu. Dinki� nagla�ava da G17 plus, �iji je potpredsednik, ima "vi�e dokumenata" koji su neoborivi dokazi o korupciji u samom vrhu Vlade Srbije. On je tako�e zapratio da �e, ukoliko vlada ne raspi�e prevremene izbore do kraja godine, njegova stranka s tim dokumentima iza�i u javnost. "Ako ne �ele Mihajlovi�a da smene, i jo� neke druge, nema drugog izbora nego krenuti u kompromitaciju cele vlade. Mi �elimo da damo jo� jednu, poslednju �ansu vladi da raspi�e izbore, ako to ne u�ini G17 plus �e krenuti sa objavljivanjem tih dokaza, i odmah da vam ka�em, za razliku od DSS-a koja nije imala nikakve dokaze kada je kretala u sve to, mi nikada ni�ta nismo radili a da prethodno dobro nismo osigurali podlogu za na�e aktivnosti", rekao je Dinki�.Guverner Dinki� je tako�e tvrdi da se dobar deo republi�ke administracije finansira iz crnih fondova , i da mese�na plata nekih ljudi iznosi i po dve do tri hiljade evra. Republi�ki ministar pravde Vladan Bati� me�utim u izjavi za B92 ocenjuje da su u pitanju izjave koje nemaju nikakvog zna�aja. "Bilo bi dobro da gospodin Dinki� ka�e konkretno koje ministarstvo, koji ljudi. Zaista nemam nikakvih saznanja o tome, mogu samo da govorim iz vizure ministarstva pravde na �ijem sam �elu, gde su plate zaista izuzetno skromne, ja kao ministar nemam vi�e od 30.000 dinara, a moji pomo�nici imaju znatno manje", rekao je Bati�. Ostali predstavnici republi�ke vlade, do kojih smo uspeli da do�emo, me�u kojima i ministar Bo�idar �elic, nisu �eleli da komentari�u navode guvernera Dinki�a.

Ponocni poziv

Prvi ozbiljniji sukob dogodio se prosle godine 7-8. juni, kada me u jedan sat ujutru poziva predsednik Kostunica da dodjem u njegov kabinet. Otisao sam. Tamo sam zatekao generala Acu Tomica koji je tad bio treci covek u Upravi bezbednosti i koji je bez znanja nacelnika Uprave generala Djakovica i mog znanja bio u kabinetu predsednika. Bio je vidno pod uticajem alkohola. Tu su bili gospodin Gradimir Nalic, savetnik, i gospodja Ljilja Nedeljkovic, nacelnik kabineta. Svo troje su konzumirali alkohol. Tu je bio i predsednik Kostunica. Gospodin Gradimir Nalic i Ljilja Nedeljkovic izdali su mi zadatak da Vojska Jugoslavije i njene specijalne jedinice izvrse prepad na Biro za informacije Vlade Republike Srbije, jer se tamo navodno nalazi centar za prisluskivanje, odnosno da se iz tog biroa prisluskuje predsednik SRJ i Vojska Jugoslavije i da je zbog toga ugrozena bezbednost drzave i da mi to moramo da uradimo.

Ponizenje i za narod i za predsednika

General-pukovnik Pavkovic optuzio je predsednika Kostunicu da je:

Naredio, preko svojih ljudi, upad vojnih specijalaca u najvisi organ izvrsne vlasti Srbije, u njenu vladu,

Pokusao da razbije Vojsku Jugoslavije,

Zloupotrebio Vojnu bezbednost.

Dela u domenu veleizdaje! Ponizenje je za narod da ima predsednika koji je nesto takvo ucinio. Ponizenje je za predsednika da sa zigom takve optuzbe predstavlja zemlju i narod. Zato treba: n Formirati drzavnu komisiju koja ce ispitati osnovanost optuzbi generala Pavkovica. Rezultat njene istrage ne moze biti kompromisan: ili Pavkovic ili Kostunica morao bi da se nadje u zatvoru. Prvi ako je lazima uznemirio javnost i povredio ugled predsednika, drugi ako je pocinio krajnje teska kriminalna dela. n Spreciti svim institucionalnim sredstvima da neodgovorni, samovoljni, suludi potezi bilo kog pojedinca, na bilo kojoj funkciji, dovedu u opasnost temelje drzave i da nas u trenu, jednim potpisom ili naredbom, vrate sto godina unazad. Bio Pavkovic u pravu ili ne, jedno ostaje: nekome je gorelo pod nogama da ga iznenada, preko noci, u krajnjoj zurbi, gotovo histericno, skine sa funkcije na kojoj je. I da tako ostvari kontrolu nad najmocnijom oruzanom formacijom u zemlji. Zasto? Za koje ciljeve, sa kojim namerama? Sta nam se to svima sprema?

Z. Miljatovic


Ne vladaju situacijom

Bio sam iznenadjen takvom odlukom. Pretpostavljao sam da je jednu takvu suludu ideju dao Aca Tomic, jer je verovatno pokusavao da se na taj nacin dodvori i predsedniku i ljudima iz njegovog okruzenja. Rekao sam, u redu, idemo u Upravu bezbednosti, tamo cemo da sagledamo sve o cemu se radi i tada cemo doneti odluku. Pozvao sam da dodje nacelnik Uprave bezbednosti general DJakovic, njegov zamenik general Aleksandar Vasiljevic, nacelnik Uprave za moral general Milen Simic. Tu je bio i Aca Tomic i nekoliko pukovnika iz Uprave. Kada sam zatrazio pravu informaciju o tome sta se desava u Birou, shvatio sam da i Aca Tomic i ljudi koji su predlozili takvu varijantu uopste ne vladaju situacijom. Nisu znali ni u kojoj se to zgradi nalazi, na kom je spratu, da li se obezbedjuje, ko zivi u toj zgradi, koja je oprema...

Komandant ce se naljutiti ako se napad ne izvrsi

Naknadno je dosao gospodin Nalic. Tada je bio jos vise pod uticajem alkohola. Insistirao je da se to uradi sto pre, da ce komandant da se ljuti ako mi to ne uradimo, da ce sutra biti sve kasno, da se odmah krene tamo, itd... Naredio sam da se sve proveri i utvrdio da su oni tek tada saznali gde se nalazi Biro i da je pod obezbedjenjem, ali da ne znaju sta se tamo radi. Sa generalima DJakovicem i Simicem odbio sam takvu mogucnost. Opet se pojavio "komandant" Nalic koji je insistirao da se to mora uraditi, da ce se Kostunica ljutiti ako to ne ucinimo. Rekao sam da cu ja to objasniti Kostunici, da ja odgovoram i da mi vojnici znamo sta radimo. Medjutim, njih je najvise pogodilo sto sam rekao da je Biro zvanicna institucija republicke vlade, da to nije posao Vojske, da se ne raspolaze nikakvim podacima da se tamo desava nesto protiv drzave i da ja u tome necu da ucestvujem i da cu objasniti gospodinu Kostunici. I sutradan sam mu objasnio.
Procenio sam da su pokusali da se Vojska Jugoslavije i ja licno, kao i general Djakovic kao nacelnik Uprave upecamo na tu pricu i da izvedemo tu akciju, da tamo neko eventualno nastrada i da Vlada Srbije shvati da Vojska Jugoslavije radi protiv nje. Odatle su pocele sve price i nevolje.

Tomislav Kresovic, analiticar agencije BINA:

Drzavni udar lebdi u vazduhu

Tomislav Kresovic, analiticar agencije BINA, veruje da je osnovno pitanje koje se namece - zasto je predsednik Kostunica smenio generala Pavkovica bas sada. U tome, pre svega, vidi pritisak medjunarodne zajednice i priblizavanje Vidovdanskog sabora.
- Posto gubi rejting na unutrasnjepolitickom planu, predsednik Kostunica morao je da popravi onaj na spoljnopolitickom. Zna se da je medjunarodna zajednica, a pre svega Amerika, postavila ultimatum da do smene u vojnom vrhu dodje do 1. jula. Kostunica je procenio da je Pavkovic zavrsio odredjene poslove za njega i priblizio se "protivnickoj strani", odnosno Vladi Srbije, srpskom premijeru i grupaciji DOS. I zaista, general Pavkovic je, kao vest diplomata, osetio politicka previranja - da medjunarodni faktor vise racuna na republicki politicki vrh nego na predsednika federacije.
Predsedniku Kostunici bilo je vazno da smeni nacelnika GS pre Vidovdanskog sabora, 28. juna, da bi, kako kaze Kresovic, sprecio protok informacija iz predsednikovog kabineta, ne samo u vezi sa eventualnim potezima vezanim za miting opozicije, vec i nadalje:
- Nije mali broj onih koji predvidjaju krizni scenario za taj 28. jun, pa je vazno da predsednik sacuva kontrolu nad vojskom i tajnost informacija. Sem toga, vazno je i da se sve ovo desava u momentu kada se pise Ustavna povelja i definise pozicija vojske. Ovde se bije bitka izmedju ruske i NATO doktrine. Kostunica je, tehnicki, za saradnju sa NATO, ali sustinski za rusku koncepciju. Ne treba zaboraviti da je DSS imao amandman u skupstini da se vojska ne stavi pod civilnu kontrolu. Tako se zadrzava dominacija predsednika.
Kresovic veruje da je Pavkovic mogao da bude smenjen i ranije, ali je predsednik SRJ, ocigledno, preko njega stalno odrzavao tenzije. Kao tri varijante raspleta, on vidi sledece: da Pavkovic u razgovoru sa vojnim kolegijumom ipak odluci da pristane na smenu, da povuce za sobom jos jedan broj clanova Generalstaba, da ceo Generalstab stane iza svog smenjenog nacelnika. To onda znaci da je vojska predsedniku otkazala poslusnost i da je na pomolu opasna situacija, koja moze da se razresi za 48 sati, a moze da traje i nedeljama.
- Ako bar cetiri clana Generalstaba stanu uz Pavkovica, verujem da se general Krga nece prihvatiti nove duznosti. Drzavni udar lebdi u vazduhu. Ukoliko izgubi kontrolu nad celom vojskom, Kostunica pod pritiskom, na zahtev DOS ili bilo koje druge strane, moze da podnese ostavku. On, takodje, to moze da okrene i u svoju korist, pa da za nastalu krizu optuzi premijera Djindjica koji se, navodno, povezao sa Pavkovicem, da dobrovoljno napusti mesto predsednika SRJ i da se kandiduje na izborima za predsednika Srbije. Naravno, postoji solucija da je, u startu, na ovo i racunao.
Generalu Pavkovicu moglo bi da se desi i da bude uhapsen, ukoliko predsednik proceni da svojim akcijama ugrozava bezbednost zemlje i ustavni poredak. Sve ovo moglo bi da dovede i do intervencije medjunarodnog faktora.

Iz osvete, Kostunica smenjuje generale

Vise puta sam ukazivao gospodinu Kostunici da njegovi savetnici imaju "ovlascenja" u odnosu na Vojsku, koja im ne pripadaju. Posle toga vrlo brzo smenjeni su general Djakovic, Aca Vasiljevic i Milen Simic. Verovatno zbog toga sto nismo izvrsili zadatak. Ukaze o njihovoj smeni, bez ikakve konsultacije, doneli su mi na stan, u toku noci, Nalic i savetnik predsednika Kostunice za bezbednost Rade Bulatovic. Opet su usledili pritisci. Objasnjavaju kako to mora da se uradi, itd. Namestali su situaciju koju nisam mogao da dozvolim. Onda se general Tomic otudjuje iz Generalstaba. Odlazi u kabinet predsednika, dostavlja informacije, prima zadatke, u isto vreme ignorise instituciju Generalstaba i mene licno.

Nije puc sto ne prihvatam nezakonitu odluku Kostunice

General Pavkovic odgovorio je i na novinarska pitanja na izuzetno posecenoj konferenciji za stampu:

Da li nepostovanje predsednikove odluke znaci puc?
- Ne znaci puc. Ta odluka predsednika je nezakonita.
Da li ce kolegijum podrcati Vas ili predsednika?
- Ne znam da li ce me kolegijum podrcati. Kolegijum ce proceniti ko je u pravu a ko nije.
Da li ste imali kontakt sa generalom Brankom Krgom?
- Da, Krga je tu. Licno nista nemam protiv Krge. On je bio moj zamenik, odlicno smo saradjivali i saradjujemo. To nije nista prema njemu. Jednostavno, celim da rascistim neke stvari koje su na jedan krajnje nekorektan nacin odradjene.
Da li je on prihvatio ducnost?
- On je postavljen za zastupnika i prihvatio je.
Sta ce se dogoditi ako kolegijum podrci Vas?
- Necemo praviti neku veliku gucvu oko toga. Naravno, u principu ce se ispostovati odluka da zastupnik obavlja duznost, a ja cu svoja prava da resim na nacin kako je to najbolje.
Da li mocete da ne prihvatite odluku predsednika?
- General Krga je i sada moj formacijski zamenik. Kad sam odsutan on me zamenjuje. Necu praviti problema njemu u obavljanju te ducnosti, ali ostajem na stanovistu da moram da razresim sva ova pitanja. Ne celim da uticem na kolegijum da mi daju podrsku, posebno ako nisam u pravu i ako bi to bilo na stetu Vojske Jugoslavije.
Zasto Vas je Kostunica smenio?
- Kada me je smenio na ovakav nacin sigurno su postojali neki duboki interesi. Zbog cega se odlucio da to tako uradi, koji su to interesi, videcemo.
Da li Vas je penzionisao sto ste se pribliciti Djindjicu i Vladi Srbije, kao sto su pisale neke novine?
- Tacno je, priblicio sam se ne samo premijeru Srbije, nego i predsedniku Republike Crne Gore. Kostunici sam rekao da sam ja nacelnik Generalstaba, a ne njegov nacelnik. Mi iz vojske uvek smo uz legalno izabrane organe vlasti. Zbog cega ja ne bih mogao da saradjujem sa Djindjicem i Vladom Srbije kada oni najvise izdvajaju za finansiranje vojske? Inace, ta prica da sam se priblizio Djindjicu, to je bio pokusaj svih tih koji su to plasirali da mene i vojsku uvuku u politicke igre.
Da li je tacno da su se republicki predsednici na sednici VSO zalagali da se kadrovske promene u vojsci obave po donosenju Ustavne povelje?
- Ja sam to prvi na sednici rekao, na osnovu zakljucaka GS. Onda su i oni u svojim diskusijama to potvrdili. Predsednik Kostunica je danas na dnevni red stavio kadrovske promene u VJ, a nije trazio od GS da pripremi materijal za tu tacku dnevnog reda. Kada sam postavio to pitanje, receno je - neka, imamo mi sve podatke. Znaci, podaci o vojsci dobijaju se sa neke druge strane. Ja sam i zbog toga bio ljut i cestoko sam reagovao na sednici VSO.

Udar na Pristinski korpus

Kulminacija nastaje sa organima bezbednosti Pristinskog korpusa. General Tomic, koji je inace bio na Kosovu, imao je zadatak da razbije Vojsku Jugoslavije i da se obracuna sa ratnim komandantima, pre svega komandanom Trece armije, generalom Vladimirom Lazarevicem, sa mnom i ratnim komandantima koji su bili na Kosovu. Zbog toga pokusava da zavrbuje organe bezbednosti Pristinskog korpusa. To su sve provereni operativci sa odlicnim ocenama i visokim iskustvom. Ekipa koja je iznela teret i 1998. i 1999. Ucenjivani su da pricaju i kritikuju generale Pavkovica, Lazarevica i ostale komandante. Oni su to odbili, a onda se prave scene da navodno stampaju letke koji su usmereni protiv Kostunice, itd. Vrsi se pritisak na rukovodstvo stamparije u Cacku, ciji ce ljudi kasnije dati sasvim drugaciju izjavu. U sve to mesa se gospodin Rade Bulatovic. On ima neogranicena ovlascenja predsednika, iako je samo savetnik za bezbednost, a ne i savetnik za vojsku. Zbog takvog ponasanja 50-tak pripadnika operativaca Pristinskog korpusa, vrsnih organa bezbednosti, bacaju sluzbene legitimacije, zele da napuste sluzbu i traze hitnu smenu Tomica. To rade i njihove kolege iz vojne policije. Ostavljaju beretke, ne zele da rade. U interesu te jedince pokusavamo da situaciju razresimo na najbolji nacin. Prihvatamo objasnjenje nacelnika Uprave bezbednosti, koji bez konsultacije sa mnom donosi odluku i izbacuje dvojicu vrsnih operativaca iz sluzbe. To automatski povlaci njihovo pomeranje sa duznosti. Opet nastaje haos i nezadovoljstvo medju tim organima. Pokusavamo da to resimo i bivamo blokirani od gospodina Kostunice, koji zabranjuje da se sprovede uobicajena zakonska istraga o tome sta se stvarno dogodilo u Pristinskom korpusu. Predsedniku sam kazao da nema nikakvih razloga, ako general Tomic raspolaze konkretnim podacima i ako su ti ljudi krivi, da se ne sprovede uvidjaj, da se utvrdi njihova krivica i da se smire tenzije u toj jedinici. Medjutim, dobio sam naredjenje da to ne moze da se radi i da prekinem sa tim. Situacija u Pristinskom korpusu ni dan danas nije sredjena.

Operativcima pretili smrcu

Onda dolazi slucaj Perisic. Odao sam priznanje sluzbi bezbednosti, ali sluzba nije Aca Tomic i grupa oko njega. Oko tog slucaja desila se maksimalna zloupotreba sluzbe. Imam pouzdane dokaze i izjave da su licno Rade Bulatovic i general Tomic naredjivali operativcima koji su bili angazovani na "slucaju Perisic" da mene ne izvestavaju o toku operacije, po cenu da ce im i glava otici. Maksimalno su krili kompletnu akciju. Ja sam za akciju znao sve dok se nije doslo u fazu da se izvrsi presecanje te neprijateljske delatnosti. Po pravilu sluzbe ja sam trebao da odobrim plan za to i da budem svakodnevno izvestavan o tome. To nije uradjeno, akcija je sprovedena, slucaj se desilo kako desio, istraga ce jos pokazati o cemu se tu radi, ali je u svemu prekrsena subordinacija. General Tomic trebalo je da me informise o tome.

Bojan Dimitrijevic, vojni analiticar:

Poljuljan ugled VJ

Bojan Dimitrijevic smenu nacelnika Generalstaba VJ vidi kao pocetak kulminacije nesporazuma koji traju od "afere Perisic", a na relaciji Kostunica-Pavkovic.
Ono sto, po Dimitrijevicu, najvise zabrinjava jeste da ce novom aferom dodatno biti poljuljan ugled Vojske Jugoslavije, jer se smena Pavkovica nece tumaciti kao reformska politika, vec kao obracun izmedju dve frakcije u drzavi.
- Obicno se kadrovske promene u vojnom vrhu, gotovo tradicionalno, sprovode oko praznika VJ 16. juna i pred kraj godine. Kostunica, ocigledno, nije celeo da ceka jos nekoliko meseci...

Rade Bulatovic vodi kadrovsku politiku u VJ

To sam ukazivao predsedniku Kostunici. Zamereno mi je zasto nisam priznao da sam znao za sve sto se dogadjalo. Ja sam znao da se akcija vodi, znao sam da je upleten i Perisic, izvestio o tome Kostunicu, on je trebalo da izvesti ostale drzavne organe. Zbog cega to nije uradjeno objasnjenje treba da daju Kostunica, Aca Tomic i Rade Bulatovic. Postoje dokazi da je, dok je tekla akcija Perisic, u Upravi bezbednosti sa Tomicem bio i Bulatovic. To se pokusava sakriti, ali postoje ocevici i dokazi. Od tada pa nadalje Aca Tomic kao da nije u Generalstabu. Ja preduzimam odgovarajuce mere i pre desetak dana pokrenuo sam i krivicnu prijavu protiv Tomica. Verovatno je to doslo do Kostunice i onda je usledio taj hitni zahtev za moju smenu.
Kada se radi o kadrovanju u vojsci, nista se nije moglo uraditi da to nije pregledao i odobrio Rade Bulatovic. Verovatno i ostali ljudi oko Kostunice, ali ja za njega znam. Dakle, oni su odlucivali o sudbini pojedinih oficira i generala.

General Branko Fezer iz Personalne slucbe VJ:

Akt o penzionisanju bez osnova u zakonu

Ocigledno je da predsednik SRJ nije mogao da donese akt o smenjivanju nacelnika GS, jer za to nisu bili ispunjeni zakonski uslovi. Tome je moralo da prethodi: negativna ocena nacelnika Generalstaba,
da je zatecen u vrsenju krivicnog dela,
da je proglasen nesposobnim za vrsenje ducnosti.

Sve to nije postojalo.

Pribeglo se drugoj varijanti, a to je donosenje ishitrenog akta o prestanku sluzbe, za koji takodje postoji odredjena procedura. Ovde to nije ispostovano. U ovom slucaju nije data mogucnost nacelniku GS da koristi pravna sredstva, dakle, u vodjenju spora u upravnom postupku niti mu je dato vreme od, kao sto je regulisano clanom 113. Zakona o vojsci, tri meseca za valjanu predaju duznosti. Smatramo da je akt ishitren i donet bez osnova u zakonu.

Zloupotrebe kostaju milijarde dinara

Zloupotreba koja ovu vojsku kosta nekoliko milijardi dinara odnosi se na donosenje odluke o reorganizaciji Vojske. Mi smo na Vrhovnom savetu odbrane prezentovali naredbu o utvrdjivanju broja generalskih mesta. Da bi objasnili kako dolazimo do tog broja, izneli smo nekoliko idejnih projekata buduce organizacije vojske. Posle toga, usledila je odluka da se krene na reorganizaciju vojske i da se prelazak sa armijskog na korpusni sistem zavrsi za dva meseca. Cilj je bio da se sto pre ukinu armije, posebno Treca armija, jer je ona predstavljala kost u grlu i Tomicu i Bulatovic, verovatno i Kostunici i ostalima. Niko iz operativnog dela GS nije ucestvovao u tome. Zloupotrebljen je Vrhovni savet odbrane. Ostali clanovi nisu usvajali projekat reorganizacije. To je bio idejni projekat. Mi smo trebali na osnovu te odluke da napravimo projekat, da ga obrazlozimo pred VSO u prosirenom sastavu, da on bude usvojen na Vrhovnom savetu, da napravimo dinamicki plan i da se onda ide u realizaciju. Pokusali smo da ukazemo da u situaciji kada nemamo doktrinu odbrane, kad smo trebali da inoviramo vojnu doktrinu, mi krecemo u reorganizaciju za koju nemamo para, i da krecemo na osnovu odluke jednog uskog broja ljudi - Kostunica, Bulatovic, i ne znam koga jos. Dva meseca za ukidanje armija, to je odluka Bulatovica, jer je on to meni vise puta govorio. I dosli smo tu gde jesmo.

Kostunica komanduje preko nacelnika vojnog kabineta

Takve stvari i nemogucnost predsednika Kostunice da bilo koji probelem u Vojsci Jugoslavije resi, jednostavno su ga distancirali od vojske. Nije obilazio nijednu jedinicu, nije se pojavljivao nigde. Komandovao je vojskom preko nacelnika vojnog kabineta izdavanjem odredjenih stavova. Kada treba nesto da naredi, onda nacelnik vojnog kabineta napise "stav je predsednika, taj i taj", a ne da predsednik izda naredjenje. Takvih primera ima mnogo. Pored toga, dozvolio je, a mi smo bili protiv toga, da na sastanku gde se obrazlagala osnovna zamisao za upotrebu vojske, posto smo presli na korpusnu organizaciju, prisustvuje i Rade Bulatovic i da slusa podatke koji su oznaceni kao drzavna tajna. Sa takvim stvarima nismo se slagali. Vise puta sam na to ukazivao. Nismo mogli da probijemo taj stit oko predsednika. Svaki kontakt sa njim bio je onemogucen i odnosi su postali takvi kakvi jesu. Sve to sto sam otvoreno ukazivao predsedniku vratilo se kao bumerang.

Ovo sto je danas predsednik uradio je nezakonito. Nezakonito jer je najpre pokusao da me smeni. Da bi me smenio trebao je da ima dobre argumente. Jedan od argumenata, navodno je bio taj sto to trazi Zapad. Kada to nije uspelo i odluka nije doneta na VSO, onda je napravio ukaz o penzionisanju, pozvao me i saopstio da je rok da predam duznost vec sutra. To se ne radi ni prema vodniku ili zastavniku koji idu u penziju. Postoji zakonski rok u kome treba sve to odraditi, predati duznost na dostojanstven nacin. Rekao sam mu da je to nezakonito i da necu prihvatiti.

Priredio: M. Antic


http://www.nedeljnitelegraf.co.yu/novi/2-3.html

Nazad na naslovnu