EKSPLOZIJA U RADIONICI PALATE PRAVDE | 13:36 -> 18:20 | Izvor: B92, Beta
Beograd -- U nedelju ujutro oko 4 sata eksplodirala je naprava, postavljena u sklopu Palate pravde u Beogradu. Policija je saop�tila da je eksploziv bio postavljen uz zid mehani�arske radionice u okviru Palate pravde, na uglu ulica Savske i Vojvode Milenka. Eksplozija se �ula i nekoliko kilometara od Palate pravde. Povre�enih nije bilo, saop�tava policija.
Republi�ki ministar pravde Vladan Bati� ocenio je da eksplozija u beogradskoj Palati pravde pokazuje "paniku i obezglavljenost" kriminalnih grupa. "Poku�avaju da ovakvim akcijama stvore atmosferu straha, anarhije i haosa, veruju�i da �e na taj na�in onemogu�iti gonjenje i su�enje svojim istomi�ljenicima i bra�i po oru�ju", rekao je Bati� agenciji Beta. Prema njegovim re�ima, kriminalne grupe su ovom eksplozijom poku�ale da emituju "nekakvu poruku", ali je to, kako je rekao, "demonstracija njihove nemo�i".
Reaguju�i na ovaj incident, ministar za ljudska prava Srbije i Crne Gore Rasim Ljaji� ocenio je da je neko �eleo da uputi signal da borba protiv organizovanog kriminala jo� nije dobijena. Upitan da li se napad na Palatu pravde mo�e povezati i sa tim predmetom ili je re� o �istom kriminalu, Ljaji� je Beti rekao da ne treba isklju�iti ni jednu, ni drugu mogu�nost.
Ovaj incident, kao i nedavna eksplozivna naprava ba�ena pod automobil Radoslava Rodi�a, vlasnika dnevnika �Glas� i �Kurir�, otvorila je pitanje da li je organizovani kriminal akcijom �Sablja� i rezultatima vanrednog stanja zaista uni�ten. Novinar Vojislav Tufegd�i� smatra da nas dokazi da nije tek o�ekuju. "Iskreno mislim da mi ulazimo u neki novi krug cirkusa, ne mogu druga�ije da nazovem ovo �to je ponovo po�elo da se doga�a. Organizovani kriminal, onako kako ga pamtimo, svakako predstavlja opasnost, ali, li�no sam ube�en da ta opasnost, ukoliko nema podr�ku iznutra, u samoj zemlji, u nekim institucijama, prakti�no ne bi ni postojala. Mnogo ve�i problem je ono �to bi banditi koji se pojavljuju na ulicama, ti savremeni srpski 'desperadosi', zaista nisu ni�ta bez jake podr�ke ljudi koji se nalaze u nazovi privrednim granama i nekim institucijama, jer je o�igledno da se tu ne da nije oti�lo daleko, nego se nije ni odmaklo dalje od �eprkanja po povr�ini", rekao je Tufegd�i�
July 13, 2003
PREDLOG ZA IZBOR �LANOVA LUSTRACIONE KOMISIJE | 15:09 -> 17:57 | Izvor: B92
Beograd -- Na dnevnom redu skup�tinskog zasedanja u ponedeljak �e se na�i i predlog za izbor �lanova lustracione komisije. Podsetimo, nedavno je, posle skoro tri godine od promene vlasti u Srbiji, republi�ka skup�tina na predlog GSS-a po hitnom postupku usvojila Zakon o lustraciji. Nata�a Mi�i� predlo�ila je 18 potencijalnih kandidata izme�u kojih �e poslanici izabrati njih devet. Od devet �lanova komisije troje �e biti izabrano iz redova sudija Vrhovnog suda Srbije, troje iz redova istaknutih pravnih stru�njaka, jedan �lan komisije �e biti zamenik republi�kog javnog tu�ioca a dvojica narodni poslanici koji su diplomirani pravnici a nisu izabrani na istoj izbornoj listi.
Za �lanove komisije iz redova istaknutih prvanih stru�njaka Nata�a Mi�i� je izme�u ostalih predlo�ila direktora Instituta za uporedno pravo profesorku Vesnu Raki� Vodineli�, dekana FPN Mijata Damjanovi�a, kao i predsednika Udru�enja za uporedno pravo Dobrosava Mitrovi�a. Poslanici �e tako�e za �lanove lustarcione komisije izabrati i troje sudija iz Vrhovnog suda. Kandidati su Vida Petrovi� �kero, Sonja Manojlovi�, Jelena Borovac, Vera Pe�i� , Vladimir Tama� i Miroslav Leti�.
U me�uvremenu, zbog izbora predlo�enih kandidata Nata�i Mi�i� je otvoreno pismo uputio predsednik Odbora za ljudska prava u Leskovcu Dobrosav Ne�i�. On Nata�i Mi�i� zamera �to u predlogu �lanova za Komisiju za lustraciju nema ni jednog predstavnika nevladinog sektora. "Da li �lanstva u toj komisiji nije vredan jedan profesor doktor Vojin Dimitrijevi�, doktor Du�an Janji�, Biljana Kova�evi� Vu�o ili, mo�da, Nata�a Kandi�. �ta je to �to ih �ini nepodobnim", zapitao se Ne�i� u otvorenom pismu.
Nata�a Mi�i� u izjavi za B92 me�utim ka�e da je kandidate predlo�ila posle konsultacija sa predstavnicima nevladinih organizacija. "�to se ti�e same komisije, konsultovala sam razne stru�njake i nevladine organizacije, kao �to su beogradski Centar za ljudska prava, profesora Vojina Dimitrijevi�a, Biljanu Kova�evi� Vu�o, i mislim da �emo izabrati prave ljude. Predlo�eni su eminentni pravni stru�njaci, sudije Vrhovnog suda, verujem da �e zakon imati efekta i zbog toga je GSS i predlo�io takav zakon. Verujem da �e ta komisija sa dobrim ljudima koji su spremni da rade, a u predlogu se nalaze takvi ljudi, dati pozitivan efekat i da �e se na pitanju lustracije u�initi neki vidljivi rezultati", rekla je Nata�a Mi�i�. Zakonom o lustraciji bi�e obuhva�eno �est do sedam hiljada ljudi. Kako je predvi�eno u zakonu, slede�ih deset godina obavezno �e se proveravati da li su kandidati za istaknute funkcije kr�ili ljudska prava od 1976. godine do danas. Po Zakonu o lustraciji bi�e na proveri i ljudi koji su sada na funkcijama: poslanici, svi ministri i njihovi zamenici, funkcioneri lokalne samouprave, sudije, poreznici, urednici dr�avnih medija, vrh policije, vrh BIA-e i General�taba. Po�to ideja lustracije predvi�a moralnu odgovornost � za utvr�ene slu�ajeve kr�enja ljudskih prava koji su zastareli za krivi�no gonjenje � jedina vrsta kazne bi�e ostvaka i odustajanje od kandidature.
Beograd -- Na dnevnom redu skup�tinskog zasedanja u ponedeljak �e se na�i i predlog za izbor �lanova lustracione komisije. Podsetimo, nedavno je, posle skoro tri godine od promene vlasti u Srbiji, republi�ka skup�tina na predlog GSS-a po hitnom postupku usvojila Zakon o lustraciji. Nata�a Mi�i� predlo�ila je 18 potencijalnih kandidata izme�u kojih �e poslanici izabrati njih devet. Od devet �lanova komisije troje �e biti izabrano iz redova sudija Vrhovnog suda Srbije, troje iz redova istaknutih pravnih stru�njaka, jedan �lan komisije �e biti zamenik republi�kog javnog tu�ioca a dvojica narodni poslanici koji su diplomirani pravnici a nisu izabrani na istoj izbornoj listi.
Za �lanove komisije iz redova istaknutih prvanih stru�njaka Nata�a Mi�i� je izme�u ostalih predlo�ila direktora Instituta za uporedno pravo profesorku Vesnu Raki� Vodineli�, dekana FPN Mijata Damjanovi�a, kao i predsednika Udru�enja za uporedno pravo Dobrosava Mitrovi�a. Poslanici �e tako�e za �lanove lustarcione komisije izabrati i troje sudija iz Vrhovnog suda. Kandidati su Vida Petrovi� �kero, Sonja Manojlovi�, Jelena Borovac, Vera Pe�i� , Vladimir Tama� i Miroslav Leti�.
U me�uvremenu, zbog izbora predlo�enih kandidata Nata�i Mi�i� je otvoreno pismo uputio predsednik Odbora za ljudska prava u Leskovcu Dobrosav Ne�i�. On Nata�i Mi�i� zamera �to u predlogu �lanova za Komisiju za lustraciju nema ni jednog predstavnika nevladinog sektora. "Da li �lanstva u toj komisiji nije vredan jedan profesor doktor Vojin Dimitrijevi�, doktor Du�an Janji�, Biljana Kova�evi� Vu�o ili, mo�da, Nata�a Kandi�. �ta je to �to ih �ini nepodobnim", zapitao se Ne�i� u otvorenom pismu.
Nata�a Mi�i� u izjavi za B92 me�utim ka�e da je kandidate predlo�ila posle konsultacija sa predstavnicima nevladinih organizacija. "�to se ti�e same komisije, konsultovala sam razne stru�njake i nevladine organizacije, kao �to su beogradski Centar za ljudska prava, profesora Vojina Dimitrijevi�a, Biljanu Kova�evi� Vu�o, i mislim da �emo izabrati prave ljude. Predlo�eni su eminentni pravni stru�njaci, sudije Vrhovnog suda, verujem da �e zakon imati efekta i zbog toga je GSS i predlo�io takav zakon. Verujem da �e ta komisija sa dobrim ljudima koji su spremni da rade, a u predlogu se nalaze takvi ljudi, dati pozitivan efekat i da �e se na pitanju lustracije u�initi neki vidljivi rezultati", rekla je Nata�a Mi�i�. Zakonom o lustraciji bi�e obuhva�eno �est do sedam hiljada ljudi. Kako je predvi�eno u zakonu, slede�ih deset godina obavezno �e se proveravati da li su kandidati za istaknute funkcije kr�ili ljudska prava od 1976. godine do danas. Po Zakonu o lustraciji bi�e na proveri i ljudi koji su sada na funkcijama: poslanici, svi ministri i njihovi zamenici, funkcioneri lokalne samouprave, sudije, poreznici, urednici dr�avnih medija, vrh policije, vrh BIA-e i General�taba. Po�to ideja lustracije predvi�a moralnu odgovornost � za utvr�ene slu�ajeve kr�enja ljudskih prava koji su zastareli za krivi�no gonjenje � jedina vrsta kazne bi�e ostvaka i odustajanje od kandidature.
Subscribe to:
Posts (Atom)
