Intervju: Tomislav Nikoli�, potpredsjednik SRS-a Srbije

Srbija se raspada

Ameri�ki i engleski ambasadori, koji su podelili interesne sfere, toliko rukovode Srbijom da �ak sede i na sednicama Srpske vlade. Srbiji su potrebni izbori na svim nivoima

razgovarala: Suzana Ra�en-Todori�

Potpredsjednik Srpske radikalne stranke Tomislav Nikoli� po svemu sude�i bi�e kandidat te stranke na predsjedni�kim izborima u Srbiji, koji su najavljeni za ovu godinu. U intervjuu za Patriot Nikoli� ka�e da su u ovom �asu za Srbiju mnogo bitniji parlamentarni izbori, te da �e o njegovoj kandidaturi odlu�iti Izvr�ni odbor stranke.
Patriot: Da li je pri�a o predsjedni�kim izborima tek poku�aj da se pa�nja javnosti skrene sa parlamentarne krize u Srbiji?
Nikoli�: Tu ima svega pomalo. Najpre predsedni�ki izbori moraju da budu odr�ani ove godine i oni treba da budu raspisani u septembru, kada su raspisani i pro�li predsedni�ki izbori pre pet godina. To je, naprosto, ustavna obaveza koja mora da bude sprovedena. Naravno da je indikativno da se upravo sada, pre vremena, ubacuje ta tema u politi�ku pri�u u Srbiji. Pri�a o predsedni�kim izborima je u ovom momentu manje bitna. Mnogo va�nije je da ove godine treba da budu odr�ani vanredni parlamentarni izbori i to ne samo zato �to je Parlament u krizi, nego je �itava dr�ava u krizi. Zemlja nam se raspada, a kriminal je preuzeo dr�avu u svoje ruke. Bezmalo cela Vlada Republike Srbije ogrezla je u kriminal i samo gledaju kako �e jedan drugog da optu�e. Zar se ne vidi da je zemlja u potpunom haosu i da se potpuno predala i prodala Zapadu. Ameri�ki i engleski ambasadori, koji su podelili interesne sfere, toliko rukovode Srbijom da �ak sede i na sednicama Srpske vlade. Srbiji su potrebni izbori na svim nivoima.

�ta je po vama alternativa DOS-ovoj vlasti, koju kritikujete, s obzirom na ono �to je Srbija imala u proteklih deset godina vlasti Slobodana Milo�evi�a, u kojoj je u�estvovao i SRS?
Mnogo toga je alternativa postoje�em re�imu u Srbiji. �ak je i mnogo bolja alternativa prethodni re�im Slobodana Milo�evi�a, kojeg je narod, obmanut ogromnom snagom medija koji su radili za DOS, smenio na saveznim izborima pre dve godine. Srbija nikada nije imala goru vlast. Ova vlast je najpre rekla da Srbija i Savezna Republika Jugoslavija ne postoje. Ne samo da nisu postojale pre njih, pa su odmah potr�ali da to prijave u UN, nego i sada, kada smo tobo�e �lanica UN-a, jasno i glasno nam pokazuju da mi kao dr�ava ne postojimo. Pogledajte samo na�u vojsku, koja ne sme da ima ni minimalnu snagu, pa ovu vlast, koja pokazuje da dr�ava nema ni policiju. Ova vlast pokazuje da im uop�te nije stalo do srpske privrede. Fabrike se zatvaraju jedna za drugom, banke su likvidirane, a hiljade ljudi svakodnevno ostaje bez posla. �ta smo mi to dobili od saradnje sa Nema�kom, Italijom, Francuskom, Hrvatskom, Slovenijom?
Da li smo im prodali neku robu ili su oni uneli kapital u na�u zemlju? Ne samo da nisu nego su njihove banke iznele nekoliko milijardi maraka iz na�e zemlje, mo�da �ak i oprale novac, jer ja ne verujem u podatak da su Srbi imali osam milijardi maraka koje su zamenili za evro. Svi oni koji misle na ovu dr�avu, koji su za nju ratovali i koji su je proteklih dvanaest godina branili i od sankcija i od napada na svim srpskim granicama, mogli bi da vode zemlju bolje od ovih koji to rade danas. Ne zaboravite da DOS �ini 18 stranaka i to vi�e niko i nikada u svetu ne mo�e okupiti. Ja o�ekujem da �e za dva meseca i ostale stranke krenuti "�onom" na DOS i o�ekujem da �emo ove godine sru�iti ovaj re�im.

Kako mislite da ru�ite DOS kada i opozicija u Srbiji djeluje prili�no razjedinjeno?
Normalno je da delujemo razjedinjeno. To �to se pojedine stranke nalaze u opoziciji, ne zna�i da moraju da sara�uju. Nemogu�e je zamisliti da SPO i SPS sada sara�uju samo zato �to su u opoziciji, ali svi mi koji nismo na vlasti moramo zajedno da izdejstvujemo vanredne izbore. SRS je ponudio saradnju svim politi�kim partijama, ali ozbiljnih razgovora jo� nije bilo. Srpski radikali ho�e da u�ine sve �to treba da uklonimo Zorana �in�i�a sa vlasti. Posebno posle dr�avnog udara, koji je izveden izbacivanjem Demokratske stranke Srbije, mi smo spremni za svaki vid saradnje sa onima koji nisu u DOS-u ili su u DOS-u, ali �ele da spasavaju Srbiju od daljeg potonu�a. To je, me�utim, najve�a odgovornost Vojislava Ko�tunice. Ne vredi vi�e da se Ko�tunica samo bledo sme�ka i tupo gleda. Na njemu je sada da re�ava. Ili �e da pomogne da se DOS sru�i sa vlasti, ili �e ostati njhov ve�iti mu�enik i �rtva i tako potro�iti svoj kredibilitet i kredibilitet DSS-a, koji ta stranka, moram to priznati, jo� ima.

Ukoliko ste za opozicionu saradnju, zbog �ega radikali ne u�estvuju u mitinzima koje opozicione stranke organizuju 28. juna?
Ne postoji razlog da u�estvujemo na mitinzima koje su dve stranke zakazale istog dana u razli�ito vreme i na razli�itom mestu. Za�to bismo mi sada odlu�ivali kome da se priklju�imo. Mi u�estvujemo na mitinzima koje sami organizujemo. S druge strane, ja sam ube�en da �e Zoran �in�i� iskoristiti priliku da se dve nepomirljive politi�ke opcije SPS i SPO nalaze tako blizu jedni drugih i u�initi sve �to je u njegovoj mo�i da izazove sukobe.
Za�to bi bilo te�ko Zoranu �in�i�u da sto-dvesto svojih bandita, koji odavno imaju ne samo policijske uniforme nego i policijske zna�ke sa kojima upadaju u stanove i ku�e, ubaci u masu i izazove sukobe i ekscese za koje �e optu�iti i jedne i druge. Ja sam ube�en da se na Vidovdan sa stanovi�ta opozicionog delovanja ne mo�e ni�ta ozbiljno uraditi, jer nisam video nikakve najave da bi to bio po�etak mitinga koji se ne�e prekidati do raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora. Mi smo jedan ciklus svojih mitinga zavr�ili u maju i drugi najavili za septembar, i ne vidim za�to bismo se sada priklju�ivali bilo kome.

Koje je to glasa�ko tijelo na koje ra�una SRS, s obzirom na pad koji ste imali na posljednjim izborima?
Nema tu nekog pada na na�in na koji vi mislite. Mi smo imali izvanredan uspeh na izborima 1997. godine, a na izborima 2000. godine mi smo pora�eni zato �to je narod glasao protiv Slobodana Milo�evi�a i protiv onih koji su bilo kada u bilo kojoj situaciji s njim sara�ivali. Uzaludno je bilo da mi narodu govorimo da je SRS podr�ku Slobodanu Milo�evi�u pru�ao 1991. i 1992. godine, kada je branio Republiku Srpsku Krajinu i Republiku Srpsku, da smo ga jedino mi napadali kada je prihvatio Vens - Ovenov plan.
Treba li da vas podse�am da samo mi nismo prihvatili Dejtonski sporazum i sporazum Ahtisari - �ernomirdin, a pre toga smo mu pomagali da rastera �iptarske teroriste sa Kosova i Metohije. Narod to nije hteo da slu�a. Narod je samo hteo da smeni Slobodana Milo�evi�a, jer je on bio neko oli�enje diktature, a gra�ani su tek sada videli �ta je prava diktatura. Mi smo, dakle, pora�eni 2000. godine i iz tog poraza nije trebalo da izvla�imo pouke. Pola na�ih glasa�a tada su glasali za DOS da bi sru�ili Slobodana Milo�evi�a. Mi �emo te glasove imati ponovo i ja ne �elim pred izbore da ra�unam na bilo �ije glasove. Pretpostavljam, ipak, da �e se desiti da recimo ogor�eni socijalisti glasaju za nas. Me�u njima je veliki broj pravih iskrenih patriota koji su ogor�eni sukobima u SPS-u i tim �to je DOS uspeo da otcepi jedan deo njihove stranke.

Da li to zna�i da vas je saradnja sa Slobodanom Milo�evi�em ko�tala gubitka bira�kog tijela?
U politi�kom smislu to nas je ko�talo mnogo, ali mi nismo mogli druga�ije.
Zar je trebalo da 1991. godine, kada je Milo�evi� branio Republiku Srpsku Krajinu, ili 1992. godine Republiku Srpsku, da ga napadnemo? Ne. Mi smo ga napali kada je prestao da ih brani, a ovi koji su sada na vlasti tada su ga slavili. Da li je trebalo da ga napadnemo kada je obe�ao da �e ra��istiti sa terorizmom na Kosovu i Metohiji i kada smo ratovali sa NATO-om. Mi smo rizikovali da izgubimo stranku, ali sa�uvamo dr�avu. Mi smo nacionalisti i nismo u�estvovali ni u jednoj izdaji, niti smo te izdaje hvalili. Sada su na vlast do�li oni koji su ih hvalili i u�estvovali u Milo�evi�evim izdajama. Ja, me�utim, mogu da odustanem od na�eg politi�kog puta. Ja i srpski radikali ne �elimo da u�estvujemo u vlasti po cenu izdaje, pa taman da se ne mogu baviti politikom. Ja ho�u da se bavim politikom u slobodnoj Srbiji, a ne u Srbiji u kojoj �e ameri�ki vojnik regulisati saobra�aj na Terazijama.

Da li vam je danas �ao zbog podr�ke Slobodanu Milo�evi�u?
Da znam �ta �e biti za dve godine, ja bih verovatno i danas sa vama druga�ije razgovarao. Stvari se, me�utim, re�avaju onako kako se de�avaju. Imate problem i tog �asa ga re�avate. Tog �asa srce, razum i mudrost nala�u tako i ja se ne kajem ni zbog jednog poteza u proteklih dvanaest godina - ni kada smo napadali Slobodana Milo�evi�a, ni kada smo ga podr�avali. Druga je pri�a za�to on nije izdr�ao do kraja. I sada kada bih znao da �e DOS do�i na vlast, ja bih ponovo i�ao sa Slobodanom Milo�evi�em. Pogledajte samo da ni sami socijalisti nisu ustali tako dobro kada je Milo�evi� uhap�en i kada je trebalo da bude izru�en Ha�kom tribunalu kao �to smo to mi uradili. Trebalo bi da mu mi najvi�e zamerimo, jer smo mi bili u najve�im sukobima s njim. Nama je otimao poslanike, nas je hapsio i blokirao u medijima. �ak i u predizbornoj kampanji 2000. godine on je napao Srpsku radikalnu stranku, a nije video da mu opasnost dolazi od DOS-a. Trebalo bi da mi likujemo �to nema Slobodana Milo�evi�a, ali ne mo�emo kada je u zatvoru i kada tamo brani celokupno Srpstvo i kada tamo, evo prvi put, izdr�ava jako dugo da se bori i jo� ne vidim da je poklekao, mada se toga pomalo bojim.



Srpska radikalna stranka ne �eli da u�estvuje u ujdurmi DOS-a, SPS-a i crnogorskih stranaka o budu�nosti zajedni�ke dr�ave. Mnogo je bolje razdvojiti se nego pisati dokumente i sporazume kojima �emo se razdvojiti za tri godine. Srpski radikali gledaju preko Dunava i Drine i �ekamo kada �e se promeniti okolnosti u svetu i da se ujedinimo, te da i Republika Srpska i Krajina budu u sastavu zajedni�ke dr�ave, a ovi koji su sada na vlasti gledaju kako i ovo �to imamo da razdvoje. Treba raspisati referendum u Crnoj Gori jesu li oni Srbi ili Crnogorci. Ako se ve�ina izjasni da su Srbi, to je jedna dr�ava, a ako se ve�ina izjasni kao Crnogorci, onda treba odmah da se razdvojimo. Ako oni ne vide i ne misle da su Srbi, i ne treba da �ivimo zajedno. Pa mi smo otpisali milione Srba preko Dunava i Drine, koji za sebe nisu govorili ni�ta drugo nego da su Srbi, a sada raspravljamo o 500 hiljada onih za koje nismo sigurni da li bi se polovina izjasnila kao Srbi i zbog njih gubimo suverenitet.



Uprkos svemu o �emu govorite, mo�e li se SRS amnestirati odgovornosti za sve ono �to se de�avalo u Srbiji u proteklih deset godina. Bili ste na vlasti u vrijeme kada su Srbiji uvedene sankcije i dono�ene neke sporne odluke i zakoni?
Vi govorite o sankcijama, a znate li kako se danas �ivi u Srbiji? Gra�ani Srbije �e uskoro moliti da nam se uvedu sankcije. Nama su pod sankcijama fabrike radile, imali smo najjeftiniju struju i �ivotne namirnice. �ta smo dobili kada su ukinute sankcije? Fabrike ne rade, a radnici su bez posla.
�ta zna�i otvaranje tr�i�ta. Po Beogradu se samo otvaraju robne ku�e i ula�e se samo u trgovinu. Kupujemo tu�u robu, kao �to je roba iz Hrvatske i Slovenije, a potiskuje se ono malo na�e robe �to imamo. U me�uvremenu izgubili smo rusko tr�i�te. Je li to Rusija mala, pa da ne sara�ujemo s njom.
Optu�uju nas za Zakon o informisanju, a ja i danas tvrdim da je to bio dobar zakon. Taj zakon je zabranjivao da se la�e, i za one koji su lagali bile su propisane kazne. Ima li ijedne zemlje u svetu u kojoj se la� ne ka�njava. Vidite kako sada divljaju pojedini novinari, da se �ak i glave�ine DOS-a hvataju za glavu. Pogledajte kako je pro�ao Vuk Obradovi� ili Dragan Mar�i�anin, kojem su izmislili ljubavnu aferu, a ne pi�e se o aferama predsednice Parlamenta Nata�e Mi�i�. Pogledajte uostalom i novi zakon o radiodifuziji, koji uvodi RTV pretplatu, i to opet preko brojila, a nas su optu�ivali zbog toga. Mi smo uveli takse na mobilne telefone, a oni poreze, mi smo uveli takse na oru�je, a oni poreze. Uostalom, ukoliko su ti zakoni bili tako lo�i, neka nas pozovu da govorimo o tome, ali mediji su zatvoreni za nas. Srpski radikali mogu da gostuju tek ako se neko sa�ali pa nas pozove. Na na�e konferencije za novinare vi�e niko ne dolazi.

http://www.patriotmagazin.com/media/001.htm

SEDAMDESET PETI RO�ENDAN JAT-a



Planirana nabavka modernih aviona

Vazduhoplovi poslednje generacije leteli bi na srednjelinijskim udaljenostima


Jugoslovenski aero transport (JAT) ju�e je napunio 75 godina rada.

Prethodnik JAT-a, koji se dugom istorijom svrstava me�u 16 najstarijih avionskih kompanija u Evropi, bila je Jugoslovenska vazduhoplovna kompanija "Aero put" osnovana 17. juna 1927. godine.

Prva linija Beograd - Zagreb, otvorena je sredinom februara 1928. godine. Zahvaljuju�i anga�ovanju leta�kog i tehni�kog osoblja predratnog Aeroputa, 1. aprila 1947. obnavlja se jugoslovenska nacionalna vazduhoplovna kompanija pod sada�njim imenom - Jugoslovenski aerotransport.

Sada�nji JAT-ov red letenja obuhvata 37 linija na tr�i�tima Jugoslavije, Evrope, severne Afrike, Bliskog istoka i Dalekog istoka.

JAT je upravo pre�ao na nove rezervacione i distribucione sisteme Amadeus i Lufthansa �ime je obezbedio uslove za podizanje kvaliteta usluge prema najvi�em standardu.

U planovima JAT-a navodi se da nacionalna avio kompanija namerava da nabavi avione najnovije generacije, da poja�a evromediteranski i obnovi dugolinijski saobra�aj:

U okviru programa obnove flote predvi�ena je nabavka aviona poslednje generacije za srednjelinijski saobra�aj.

U evromediteranskom saobra�aju tokom 2002. godine planirano je otvaranje redovnih linija za Poljsku, Federaciju BiH, Sloveniju i Hrvatsku.

JAT namerava da obnovi interkontinentalni saobra�aj najpre ka Kanadi i metropolama Severne Amerike, a zatim ka Australiji i Singapuru.

Srednjoro�nim planom razvoja predvi�en je rast ukupnog broja putnika po prose�noj godi�njoj stopi od devet odsto, da bi do 2006. godine JAT dostigao 1,7 miliona prevezenih putnika.

(Tanjug)

Kosiga ocenio NATO operacije u BiH i na Kosmetu kao okupaciju

Zapad se prema SRJ pona�ao kao Hitler

RIM (Tanjug) - S Jugoslavijom smo se pona�ali isto kao Hitler, izjavio je biv�i italijanski predsednik Fran�esko Kosiga na predstavljanju knjige Karla Skonjamilja "O ratu na Kosovu".

Skonjamiljo, koji je u vreme bombardovanja SRJ bio ministar odbrane Italije, u knjizi govori o odlukama NATO-a, poku�avaju�i da opravda "humanitarnu intervenciju na Kosovu", u�e��e svoje zemlje u njoj i sebe kao ministra odbrane. Autor smatra da je akcija NATO uspela i u knjizi nema moralnih dilema.

Jedan od govornika na preksino�noj promociji knjige u Klubu me�unarodne �tampe u Rimu, biv�i predsednik Italije Fran�esko Kosiga ne deli to mi�ljenje. Po njemu, "humanitarnim posredovanjem", kako svet naj�e��e naziva bombardovanje SRJ, kr�eno je me�unarodno pravo.

Kosiga je tom prilikom "nemilosrdno" analizirao pona�anje Zapada u tom sukobu, oceniv�i da su akcijom NATO-a prekr�ena dva fundamentalna principa - kao prvo, napadnuta je suverena zemlja, �lanica UN i kao drugo, vojne operacije su preduzete bez objave rata.

Ocenjuju�i operacije NATO-a u Bosni i na Kosovu kao "okupaciju", Kosiga je rekao: "Pona�ali smo se kao �to se pona�ao Hitler s Holandijom, Belgijom, Luksemburgom, �ehoslova�kom, Poljskom i Austrijom".


http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/B02061407.shtml

ME�UNARODNI PREGLED



Blefovi i bombe
U Hagu smi�ljeno potiskivana, tema NATO bombardovanja na Zapadu kao da tek ulazi u publicisti�ku orbitu


--------------------------------------------------------------------------------

Miroslav Stojanovi�

--------------------------------------------------------------------------------

Ostaje neizvesno ho�e li kontroverzni i za�ti�eni svedok Tani� uop�te vratiti bar ne�to od onoga �to je ha�ko tu�ila�tvo ulo�ilo u njega.

Moglo bi se lako ispostaviti da je re� o proma�enoj i (pre)skupoj investiciji. Ne mislimo, pritom, na finansijsku stranu, �iji ceh o�igledno nije, tako�e, zanemarljiv, ako se ima na umu dosada�nja briga o prvom pravom "insajderu" na tro�ak tribunala i njegova budu�a sudbina, sa ve� uprogramiranom "relokacijom" i promenom identiteta.

Imamo, pre svega, na umu nade koje je nestrpljiva i prili�no isfrustrirana Karla del Ponte polagala u Tani�a kao "klju�nog svedoka" (Rojters) koji je trebalo da donese za nju toliko o�ekivani i spasonosni preokret u najhazardnijoj partiji njene karijere.

Izgubljena dramatika

"Artiljerijska priprema" koja je prethodila Tani�evom ulasku u sudnicu u re�iji, i neposrednom izvo�enju, same Del Ponteove - nedelju dana pre nego �to se to dogodilo on je izreklamiran kao "gromovit adut" (NIN) - trebalo je da povrati izgubljenu dramatiku "procesu stole�a" i otrgne ga iz medijske �amotinje i dosade, za �ta najve�u "zaslugu", opet, ima samo tu�ila�tvo. Ne samo �udnovatim izborom svedoka, nego grozni�avom, mo�da nesvesnom, potrebom da od njih, pravi marionete, po istom kalupu u, o�igledno, najdelikatnijoj stvari za tu�ila�tvo. Gotovo svi odreda su bili i ostali gluvi i slepi za eksplozije NATO bombi ili im i danas, s neskrivenom nasladom, aplaudiraju: Del Ponteova se upadljivo �uva da ne d�ara u osinje gnezdo i samoubila�ki ne testeri�e granu na kojoj sedi.

S druge strane, ova tema, �ini se, sve ja�e i slojevitije po�inje da ulazi u javnu, i publicisti�ku, orbitu. Sticajem prilika, gotovo u isto vreme, i u nekoliko minulih meseci, na Zapadu su osvanule tri knjige na temu "kosovskog rata" kako se, smi�ljeno i eufemisti�ki, ozna�ava ono �to je, na drasti�an i tragi�an na�in, tri meseca poga�alo ljude i krajeve daleko od kosovskog epicentra. Re� je o knjigama "Vazdu�ni rat NATO za Kosovo" Ben�amina Lambeta, "Za�to je Milo�evi� odlu�io da se nagodi ba� u tom trenutku" Stivena Hosmera i "Rat za Kosovo" Endrjua Ba�evi�a i Eliota Koena.

Prelistavaju�i ovu literaturu, njujor�ki "Forin afers" podse�a da je re� o ratu koji je NATO, predvo�en jedinom supersilom na svetu, vodio protiv jedne "usamljene zemlje, ionako ophrvane sukobima". Ukupan broj stanovnika devetnaest zemalja �lanica vojne alijanse prema�ivao je �ezdeset i pet puta broj gra�ana Srbije. I, uz ironi�nu konstataciju, i "veliku novost" da je "NATO pobedio", postavlja, tako�e ironi�no intonirano, pitanje: Zaslu�uje li zaista "ovo juna�ko delo tri knjige u jednoj jedinoj godini".

Ratovanje bez rizika

Odgovor, me�utim, nije ironi�an. Pokazalo se da je taj "neobi�ni mali rat" radikalno promenio ameri�ku vojnu politiku i doktrinu i prakti�no formulisao "novi ameri�ki na�in ratovanja". Slede�i principe po kojima Amerika voli da njeni (ratni ) ciljevi budu plemeniti, njene mete jasne, njeni neprijatelji zli, a njeno anga�ovanje kratko, izvu�en je zaklju�ak da ubudu�e vojno anga�ovanje treba da bude prakti�no ograni�eno na upotrebu sile iz vazduha i bezbedne udaljenosti, da ratni poduhvati budu izvedeni, po mogu�stvu, u okviru multinacionalne koalicije (kako bi se, makar i formalno, obezbedio njihov legitimitet i podelila odgovornost), dok bi se javnost dr�ala na distanci, smi�ljenom selekcijom i kontrolom informacija.

Formula pusto�nih ratova bez rizika otkrivena u "kosovskom ratu" primenjena je i u avganistanskoj operaciji. I tamo je, kad je rizik bio neophodan, "posao" na u�arenom tlu prenet na druge. U kosovskom slu�aju na OVK, u avganistanskom na Severnu alijansu.

Ko je koga blefirao

Za uspeh novog ratnog scenarija u jugoslovenskom slu�aju nisu, me�utim, bile dovoljne samo bombe razorne mo�i. Autori spomenutih knjiga, i kad se me�usobno razlikuju u procenama i argumentaciji, u igru ubacuju, dr�e�i ga gotovo u istoj ravni sa bombama - blef!

U opticaju je, naime, teza da je nepopustljivi Milo�evi� slomljen hazardnim blefiranjem i pretnjama iza kojih nije stajalo realno pokri�e. Tako se u nekim interpretacijama tvrdi da je Milo�evi� bacio koplje u trnje tek kad je shvatio da mu je Moskva definitivno okrenula le�a. Sve se, navodno, odigralo za nekoliko �asova, 2. juna 1999. kada je Viktor �ernomirdin tada�njem predsedniku SRJ nedvosmisleno stavio do znanja kako je Rusija re�ena da podr�i NATO a ne njega.

Iza takvog ruskog zaokreta stajalo je uverenje Moskve da se NATO, posle neplanirano dugog bombardovanja (navodno se verovalo da �e Milo�evi� pasti na kolena posle nekoliko dana) bez o�ekivanog rezultata, odlu�io na kopnenu invaziju. A ona bi predsednika Jeljcina dovela u nepodno�ljivu situaciju i najgoru varijantu. Ako bi ostavio "istorijski bliskog saveznika" na cedilu, obznanio bi na sav glas rusku nemo�. Intervencija "u korist Srbije" bi, pak, mogla da uvu�e Rusiju u veliki rat u kome nije imala �ansi da pobedi.

�ek bez pokri�a

Kakve to ima veze sa blefom? U opticaju je teza da je Va�ington potpisao �ek za koji NATO nije imao pokri�e. I da je Strob Talbot, prakti�no, izblefirao �ernomirdina pri�om o predstoje�oj invaziji: u trenutku kada je do�lo do radikalnog ruskog zaokreta NATO je bio daleko od bilo kakve saglasnosti o "silasku na zemlju" i preduzimanju kopnene operacije protiv jugoslovenske vojske!

Kako prenose ameri�ki listovi, ve� spomenuti autor knjige "Vazdu�ni rat NATO za Kosovo" Ben�amin Lambet tvrdi da je u to vreme vladalo �ak uverenje kako je zapadni vojni savez u velikoj opasnosti da izgubi rat, pa je neo�ekivana Milo�evi�eva odluka izazvala "ogromno olak�anje od Va�ingtona do Ankare".

Oni koji nisu skloni da pridaju (pre)veliki zna�aj ulozi i u�inku blefa u tragi�nom jugoslovenskom prole�u 1999. i "klju�nom istorijskom pitanju za�to je Milo�evi� popustio", u prvi plan isturaju opipljive i drasti�ne �injenice. Iako je srpska vojska - u tome su ameri�ki autori i analiti�ari saglasni - pro�la gotovo bez �rtava, elektroenergetski sistem, saobra�ajna mre�a i privreda su, prakti�no, bili razoreni. Strah da bi Beograd mogao da bude zasut tepih-bombama i sravnjen (�ernomirdinov ortak u ube�ivanju Milo�evi�a, Ahtisari spominje to kao svoj najja�i adut) i uverenje da NATO mo�e beskona�no i neka�njeno da nastavi sa bombardovanjem, u�inili su svoje. I bez blefa, s kojim se, o�igledno, tako�e baratalo.

Report: Cyprus a hub for Yugoslav loot

NATO, Serbs Wrap Up Agreement on Returning Yugoslav Troops to Security Zone

Fall of Milosevic Sparks Hunt for Riches

Albanian exiles fund Balkans war

Nato to use Serb veterans against rebel Albanians

Analysis: Macedonia rebels agenda

UK Scientists Link Power Lines to Child Leukemia

EU criticised over Serbia pledge

Yugoslavia: NATO Intends Kosovo Missions Limited Duration

Albanian rebels defy U.S., NATO near Kosovo

Analysis: Macedonias Kosovo problem

Serbian Pop Star Faces Suspected Killer of Her Warlord Husband

Macedonia threatens Albanian rebel attackers

Russia Asks U.S. to Explain Reports About Tunnel Under Washington Embassy

Kostunica signs deal with Bosnia Serbs

Balkan Ghosts Never Die

Bosnian Croat nationalists pursue autonomy

Milosevic gold link denied

War Crimes Chief Says Kostunica Is Man of Past

Fighting Erupts Near Kosovo

Yugoslavia Probes Gold Transfers by Milosevic

Analysis: Stirrings of war?

Greek minority fears forced Albanization

Belgrade loses key war crimes suspect

Yugoslav President Denies Agreed To Extraditions

Serbs help to boost Saddams firepower

NATO Tells Albanian Gunmen To Talk Or Face Serbs

Yugoslav lawmakers remove pro-Milosevic judges

Kostunica: Nato should compensate Serbia

Montenegros dreams fade

Scientists report on Kosovo killings

Milosevic: war crimes tribunal for Serbs like Nazis pursuit of Jews

Milosevic becoming Yugoslavias hot potato

Yes, Multiethnic Bosnia

NGOs: Toxic pollution may be worse than DU

Southern Serbia Will End Within A Month, Yugoslav Minister Says

ICTY Has No Proof of Kosovo Albanian Bodies Burned

EU Tells Montenegro To Forget Independence

Milosevic to Be Put Under 24-Hour Watch

ANALYSIS: Snub may prove costly for Yugoslavias new president

Eighth Italian dies after Balkans duty

US carpeted over DU weapons

Kostunica: NATOs depleted conscience

Uranium tests for Serbs

The Next Yugoslavia?

Kostunica Ally Slams Meeting with Milosevic

War crimes tribunal may probe DU

Hundreds Died Of Cancer After Du Bombing

Leader: Milosevic Extradition Unlikely

U.N. Environment Agency Reviews Kosovo Sites for Radioactivity

Plavsic: The Serb empress

Leading Serb surrenders to war crimes team

Kosovo war irradiated villages: UN

Milosevic trial breakthrough

France backs call for Balkans syndrome investigation

UN steps up efforts to seize illegal weapons in Kosovo

Wars Over in Yugoslavia, but Box-Office Battles Have Begun

Serb injured as buffer-zone violence spreads

Outreach efforts by UN tribunal for former Yugoslavia get backing from Norway

Kouchner to Kosovo: A Peaceful New Year

Six Serbs taken hostage

Radiation tests for peacekeepers in Balkans exposed to depleted uranium

Serbias Djindjic Opposes Montenegro Alliance Plan

Milosevic brother recalled

Analysis: Montenegros quest for independence

U.S. Troops Must Stay in Balkans

Nato's Future After Creation Of European Army

Radiation fears surround Italian troops based in Kosovo

Balkan nations ready to embrace euro

Serbia Blacked Out for as Long as 10 Hours a Day as Energy Crisis Worsens

Milosevic Out In The Cold

USAID to Provide $10 Million for Electricity Needs in Serbia

Yugoslav, French Presidents in Kosovo talks

Analysis: IMF cash has strings attached

Serbs Seek Nato Curbs On Violence From Kosovo

Whos the Boss in Belgrade?

Bosnia, Kosovo Leaders Still Count on Bush-Led US

CNN 20: CNN Looks Back on the Bosnian Peace Treaty, December 14, 1995

Serbs keen for reform

The View from Belgrade

Whats Going on in Yugoslavia?

Serb court convicts nine men for kidnapping Hague tribunal suspect

Yugoslavia to replace ambassadors

Slovenia, Bosnia to establish diplomatic relations with Yugoslavia

New president pardons 6 in Yugoslavia

SPEECH BY ROMANO PRODI President of the European Commission at the EU-Western Balkans Summit EU-Western Balkan

Kostunica pardons Milosevic plot suspects

Ethnic Albanian militants reportedly fire at Yugoslav army

3 Paras Charged With Kosovo Killings

Kostunica Should Look to de Gaulle

U.S. Offers to Help Belgrade Repatriate $1 Billion

COLUMN ONE: Hope vs. Doubt in Yugoslavia

Gazprom Slices Yugoslav Supply by a Third

Yugoslav changes brings policy conflict

Defiant Milosevic makes his return

U.S. Extends Ban on Travel to Libya, Warns on Yugoslavia and Ivory Coast